Posle poplava Jašu Tomić zadesila nova katastrofa

JAŠA TOMIĆ – Navršilo se deset godina otkako su meštani Jaše Tomića doživeli jednu od najstrašnijih golgota u istoriji ovog sela u sečanjskoj opštini.

Od posledica izlivanja reke Tamiš uništen je veliki broj kuća i seoskih gazdinstava, iseljeno je više od 2.000 ljudi iz svojih domova, a selo je jedno vreme ostalo i bez struje. To je bila najveća poplava u Banatu u poslednjih stotinak godina, zbog koje je morala da deluje i vojska, sa svom raspoloživom mehanizacijom, da bi iz potopljenog područja izbavila ljude i životinje. Nekoliko dana posle tog kobnog 20. aprila 2005. godine pod vodom se našlo i susedno selo Busenje.

Nakon saniranja poplava država je napravila spisak srušenih objekata i ugroženih domaćinstava i od juna 2005. do kraja 2007. godine izgradila preko 365 kuća. Razne donacije su stigle u selo nakon poplave, a najveću donaciju je dao Grad Beograd, preko 40 milona dinara. U Jaši Tomiću i danas postoji zgrada pod nazivom „Beograđanka“.

– Kao da je bilo juče, iako je tome, evo, već jedna decenija. Strah koji smo tada doživeli svima nam se urezao u sećanje i naprosto ne možemo da ga izbacimo iz glave – kaže novinar i društveni hroničar Spaso Mladenovski iz Jaše Tomića.

Deset godina kasnije, veli on, ovo mesto zadesio je novi jadac – selo izumire, sve je više napuštenih kuća, čak i onih novih, izgrađenih nakon katastrofalnih poplava. Vlasnici su, idući „trbuhom za kruhom“, odlučili da napuste ognjišta i zapute se u veće centre, gde ima posla.

– Jednostavno nema rešenja da ovo sprečimo. Kao svetlu tačku vidimo međunarodni granični prelaz sa Rumunijom, između Jaše Tomića i Fenja, koji trenutno radi 12 sati dnevno. Već ima pokazatelja da bi se rad ove državne međe mogao pozitivno odraziti na ekonomsku situaciju u selu i u celoj opštini. Značajnije pomake očekujemo do kraja ove ili od početka iduće godine, kada bi granica trebalo da bude otvorena 24 sata dnevno. To bi, verujemo, dovelo do otvaranja novih objekata na granici i radnih mesta – ističe Mladenovski.

Oči meštana su uprte i u ovdašnje odeljenje Specijalne bolnice za plućne bolesti „Dr Vasa Savić“ iz Zrenjanina, koje je, odlukom uprave ove zdravstvene ustanove, privremeno zatvoreno prošle godine, zbog manjka pacijenata i lekara. Žitelji i predstavnici sečanjske opštine oštro su se usprotivili toj odluci, međutim paviljon u kome je bila smeštena ispostava Plućne bolnice i danas je prazan.

– Ima indicija da će objekat dobiti namenu. Italijanski Crveni krst nam je i do sada pomagao, a sada je spreman da uloži još 500.000 evra. Tu bi bilo zaposleno tridesetak ljudi, što je značajno za ovako malo mesto – govori Mladenovski.

U obližnjem Busenju slika je, čini se, još sumornija. Ovde za 5.000 evra nude nove kuće, izgrađene nakon poplava, sa dva kupatila i četiri prostorije. Od ukupno sagrađena 24 stambena objekta, čak sedam nikada nije useljeno.

Jednogodišnji Danijel je poslednja beba rođena u selu. Njegova majka Bojana Špaček veli da će ona i njen suprug ostati u Busenju, ali da ne može to da kaže i za njihovo troje dece.

– Sve je manje ljudi u selu, ostalo nas je svega pedesetak. Deca će, nakon što završe školu, otići negde da traže posao. Ovde nemamo ni radnju, pa po namirnice moramo u tri kilometra udaljenu Jašu, a kod dečijeg lekara u Sečanj ili Zrenjanin – kazuje Bojana Špaček.