Milioni iz budžeta i sporne dodele ribolovnih voda: Šta se dešava u „Rezervatima prirode“?

Direktorka društva s ograničenom odgovornošću za ribarstvo i iskorišćavanje voda Ribolovački savez Vojvodine Marija Trivunčević izjavila je za portal zrenjaninski.com da način na koji Ustanova „Rezervati prirode Zrenjanin“ dobija i koristi ribolovne vode otvara niz pitanja o poštovanju zakona, kontroli rada i trošenju javnih sredstava.

Trivunčević posebno problematizuje okolnosti pod kojima je ovoj ustanovi omogućen nastavak korišćenja ribolovnih voda koje su prethodno bile dodeljene javnom preduzeću, kao i kasnije odluke o proširenju područja kojima upravlja.

PROČITAJTE JOŠ: Kaučukara uskoro staje: Objavljeno šta će se dešavati u Elemiru narednih nedelja

Prema njenim rečima, problemi se ne odnose samo na formalne uslove za dobijanje ribolovnih voda već i na organizaciju ribočuvarske službe, postupanje prema ribolovcima i odgovornost nadležnih institucija.

Od javnog preduzeća do ustanove

Javno preduzeće „Rezervati prirode Zrenjanin“ osnovano je 2014. godine, a dve godine kasnije, na javnom konkursu, dobilo je na korišćenje deo Tise, od 65. do nultog rečnog kilometra, navodi Trivunčević.

Međutim, u decembru 2016. javno preduzeće otišlo je u likvidaciju, dok je osnovana Ustanova „Rezervati prirode Zrenjanin“. Kako ističe naša sagovornica, uprkos promeni pravnog oblika, prava na korišćenje ribolovnih voda preneta su na novoosnovanu ustanovu.

Trivunčević smatra da je takav prenos bio sporan jer, prema njenom tumačenju, novoosnovana ustanova nije pravni sledbenik javnog preduzeća u smislu koji bi omogućio automatsko preuzimanje prava na korišćenje ribolovnih voda.

– Nakon likvidacije javnog preduzeća, vode koje su mu bile dodeljene morale su ponovo da budu predmet javnog konkursa. Umesto toga, ovlašćenje je preneto na novoosnovanu ustanovu – navodi Trivunčević.

Ona ističe i da nije uspela da dođe do ugovora kojim je taj prenos izvršen, kao ni do javno objavljene odluke o ustupanju voda novom korisniku.

Ustanova „Rezervati prirode Zrenjanin“ je 2020. učestvovala na novom konkursu, na kojem je, prema rečima Trivunčević, dobila sve do tada nedodeljene ribolovne vode u Banatu. Među njima su bili i jezero Čepel, odnosno peskare I, II i III, kao i „Ribolovačko carstvo“ u Kikindi.

Sporna praksa na „Ribolovačkom carstvu“

Jedan od problema na koje ukazuje Trivunčević odnosi se na način organizovanja ribočuvarske službe i naplate naknada na „Ribolovačkom carstvu“ u Kikindi.

Prema njenim navodima, na ovoj vodi nema ribočuvara zaposlenog na način propisan zakonom, dok je Udruženje sportskih ribolovaca „Šaran“ iz Kikinde angažovalo osobu koja obavlja poslove čuvanja vode i predstavlja se kao ribočuvar.

Trivunčević tvrdi da se ribolovcima, pored redovne dozvole za rekreativni ribolov, naplaćuju i dodatne naknade, uključujući članarinu koju, kako navodi, moraju da plate svi koji žele da pecaju na ovoj vodi.

Prema njenim rečima, u početku se radilo o naplati dodatnih dozvola, dok se sada naplaćuje članarina od 7.500 dinara.

Sagovornica tvrdi da je na ovaj problem ukazivano Ustanovi „Rezervati prirode Zrenjanin“, ali da reakcija nije usledila.

Prijava je, kako navodi, podneta i nadležnoj inspekciji, koja je od korisnika ribolovne vode zatražila da izvrši proveru. Trivunčević ističe da je šef ribočuvarske službe Zoran Medić inspekciji dostavio obaveštenje da je stanje uredno.

Ona dodaje da su prijave podnete i Poreskoj upravi u Kikindi, nakon čega su u dva odvojena slučaja kažnjeni Udruženje „Šaran“ i njegov predsednik Zoran Popov.

Ugovor o čuvanju jezera Čepel

Sličnu situaciju Trivunčević opisuje i kada je reč o jezeru Čepel, odnosno peskarama I, II i III, uz jednu važnu razliku.

Prema njenim rečima, zrenjaninsko udruženje KSR „Banat“ želelo je da organizuje čuvanje ribolovne vode na formalan način, zbog čega je 2020. sa Ustanovom „Rezervati prirode Zrenjanin“ potpisalo ugovor kojim su na udruženje preneta ovlašćenja za čuvanje jezera. Trivunčević, međutim, smatra da je takav ugovor suprotan Zakonu o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda. Ona se poziva na zakonsku odredbu prema kojoj korisnik ribarskog područja ne može to područje ustupati drugim subjektima.

– Udruženju ovo nije bilo poznato i njegovo zalaganje i rad na čuvanju vode su za svaku pohvalu. Međutim, korisnik ribolovne vode morao je da zna da zakonske obaveze ne može da prenese na drugo pravno lice – navodi Trivunčević.

Prema njenim rečima, zbog ovog slučaja podneta je krivična prijava, ali ne od strane Ribolovačkog saveza Vojvodine.

Pitanje stručnog kadra i uslova za korišćenje voda

Trivunčević ukazuje i na to da je u decembru 2025. raspisan konkurs na kojem Ustanova „Rezervati prirode Zrenjanin“ nije prošla jer nije ispunjavala uslov koji se odnosi na zaposlenje stručnog lica.

Kako objašnjava, zakonski uslovi predviđaju da stručno lice mora da bude u stalnom radnom odnosu kod korisnika ribolovne vode. Sličan uslov, prema njenim rečima, važi i za ribočuvare.

Sagovornica tvrdi da je u konkursnoj dokumentaciji v. d. direktora ustanove Jasna Jovanov navela da je u decembru zaključila ugovor o radu na šest meseci za obavljanje funkcije direktorke, dok je njen ugovor na neodređeno vreme za radno mesto stručnog saradnika u mirovanju. Trivunčević smatra da takav status nije u skladu sa Zakonom o radu i navodi da je pribavljeno i mišljenje Ministarstva za rad koje, prema njenom tumačenju, potvrđuje postojanje sporne okolnosti. Dodaje, međutim, da je inspekcijski nadzor dao drugačiji zaključak.

Prema njenim rečima, zapisnik o obavljenoj proveri više puta je tražen na sednicama Skupštine, kroz poslanička pitanja, ali uvid u dokument nije omogućen. Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja podnela je i lično, ali odgovor, kako tvrdi, nije dobila.

Dve velike reke sa samo dva ribočuvara?

Posebno spornim Trivunčević smatra to što Ustanovi „Rezervati prirode Zrenjanin“, uprkos navodima o neispunjavanju zakonskih uslova, nisu oduzete ranije dodeljene vode, već su joj dodeljene i nove. Reč je o Tisi i Tamišu, dvema velikim vojvođanskim rekama.

Prema podacima koje iznosi direktorka Ribolovačkog saveza Vojvodine, Ustanova „Rezervati prirode Zrenjanin“ ima samo dva zaposlena ribočuvara, koji bi trebalo da pokrivaju sve vode kojima upravlja, uključujući i one koje su joj naknadno dodeljene.

Poređenja radi, Trivunčević navodi da je Ribolovački savez Vojvodine za korišćenje istih reka prijavio već zaposlene ribočuvare – pet za Tisu i pet za Tamiš.

Ona upozorava da je važno uzeti u obzir i to da Ustanova „Rezervati prirode Zrenjanin“ upravlja velikom površinom zaštićenog prirodnog područja, što, prema njenom mišljenju, dodatno otvara pitanje kadrovskih i organizacionih kapaciteta za obavljanje svih poverenih poslova.

View this post on Instagram

A post shared by Portal Zrenjaninski (@zrenjaninski)

Budžetska sredstva i troškovi

Trivunčević se osvrće i na finansiranje ustanove. Kako navodi, iz finansijskih izveštaja, godišnjih planova i izveštaja o radu može se videti da značajna sredstva dolaze direktno iz budžeta Republike Srbije, dok se deo novca izdvaja za naknade članovima različitih odbora.

Nasuprot tome, Ribolovački savez Vojvodine finansira se isključivo od prodaje dozvola za ribolov, a članovi njegovog nadzornog odbora odrekli su se naknada za svoj rad.

Sagovornica je ukazala i na objave na društvenim mrežama koje se odnose na potrošnju goriva za službena vozila Ustanove „Rezervati prirode Zrenjanin“. U tom kontekstu pomenula je objavu odbornika u Skupštini grada Zrenjanina Slobodana Đurina, u kojoj se iznose tvrdnje o mogućim nepravilnostima u potrošnji goriva.

PROČITAJTE JOŠ: Šta je ZRN DPN radio na putevima u Zrenjaninu od juna prošle do maja ove godine

Direktorka Ribolovačkog saveza Vojvodine smatra da je neophodno razjasniti kako su ribolovne vode dodeljivane na korišćenje, da li su svi korisnici ispunjavali zakonske uslove i na koji način se kontrolišu rad ribočuvarskih službi i trošenje javnog novca.

Otvorena pitanja, prema njenim rečima, zahtevaju transparentan uvid u ugovore, odluke i rezultate inspekcijskih nadzora, kako bi se utvrdilo da li je u svim slučajevima postupano u skladu sa zakonom.