Od najstarijih vremena, stanovništvo koje je naseljavalo prostore današnjeg grada bilo je neraskidivo vezano za vode reke Begej. Pored Begeja i od Begeja se živelo i opstajalo. Iako su ljudi u različitim epohama usmeravali njegove vode, pregrađivali ga i zagađivali, Begej je opstao do danas kao simbol našeg grada. Bez obzira na tri različita […]
Prosjaci i prosjačenje u našem gradu, u prvoj polovini dvadesetog veka, uzeli su toliko maha da je grad morao da preduzme konkretne mere na njihovom suzbijanju. Prema svedočanstvima ondašnje štampe, Veliki Bečkerek je bio stecište za prosjake iz cele okoline. Dolazili su mladi, zdravi, snažni ljudi i žene, sposobni i za najteže poslove, a […]
Odvajkada nebo iznad našeg grada paraju tornjevi crkava različitih vera i naroda. To svedoči da je ova sredina oduvek bila multinacionalna, multikonfesionalna i multikulturalna. Kako su naš grad naseljavali različiti narodi, svako od njih je gradio svoj molitveni dom u kome se molio i okupljao. Iako su prohujali vekovi, na sreću svih nas, svi molitveni […]
Sve do polovine devetnaestog veka stanovnici Melenaca i okolnih mesta bili su u uverenju da je blato i voda bare Rusanda štetna po zdravlje ljudi. Mislili su da se kupanjem u bari može dobiti šuga ili neka druga kožna bolest. Međutim, melenačkom učenom i uglednom parohu Nikoli Bibiću neobične osobine vode i barskog crnog […]
Svaki majstor svog zanata u prošlosti je prolazio kroz dug i trnovit put, od šegrta, preko kalfe, do majstora. Školovanje za majstora trajalo je od šest do osam godina. Bilo je uređeno i tačno propisano privilegijama i organizacionim statutima koje su od carskih vlasti dobijale zanatlije udružene u cehove. Jedno od najvažnijih zadataka cehova […]
Od mnogobrojnih nedaća koje su u prošlosti pogađale naš grad, najveća se dogodila pre 213 godina, odnosno 1807. Te godine, naime, izbio je najveći požar u istoriji grada, koji je, u pravom smislu te reči, uništio ceo grad. Prema pisanom svedočanstvu, ovaj veliki požar izbio je 30. avgusta 1807. popodne, u blizini Pivare. Zbog […]
Davne 1886. godine, Gradska uprava u Velikom Bečkereku izdala je objavu o održavanju licitacije za urbarijalno pravo na točenje alkoholnih pića. Da bi zainteresovani građanin mogao da dobije ovo pravo na točenje pića, odnosno da otvori birtiju, bilo mu je potrebno nekoliko dozvola i to od Gradske uprave, Finansijske direkcije i Policijske kapetanije. To je […]
U neizbrisivom sećanju naših sugrađana, ali i stanovnika okolnih mesta, posebno onih koji su u njoj radili, ostala je naša poznata i priznata Fabrika šećera. To ni malo ne čudi jer je fabrika od početka izgradnje bila zasnovana na sigurnim temeljima, kako finansijskog kapitala tako i sirovinske baze i plasmana šećera. Izgradnja fabrike započeta […]
Da bi Bečkerečani stigli brodom do Zemuna, Beograda, Novog Sada, Segedina, Pešte ili nekog drugog grada bilo je potrebno da dođu do Titela. Odatle bi lađama Tisom i Dunavom stigli do željene destinacije. O vremenu polaska lađa i brodova iz Titela Bečkerečani su bili redovno obaveštavani od strane Parobrodarske agencije. Međutim, putnike iz Bečkereka […]
Kolo srpskih sestara u našem gradu osnovano je 1927. godine, sa ciljem da deluje i radi na humanom, prosvetnom i nacionalno – kulturnom polju. Uprava Kola brojala je trideset članica. Prva predsednica bila je Sonja Petrović, a potpredsednice Mileva Stanojević i Smilja Bratić. Sekretarka Kola bila je Katica Lambrin, a blagajnica Dafina Stankov. […]
U cilju suzbijanja alkoholizma u našem gradu, polovinom tridesetih godina osnovano je Savetovalište za lečenje alkoholičara. Koliki je bio veliki značaj te humane akcije, kako za lečene alkoholičare, tako i za grad, svedoče sledeći podaci. „Čast nam je izvestiti Vas da je pod okriljem Sreskog odbora Društva Crvenog Krsta u Petrovgradu u septembru mesecu […]
Ideja da se otvori meteorološka stanica za celu oblast Torontalske županije potekla je od velikog župana Jožefa Hertelendija još 1882. godine. On je predložio da se meteorološka stanica otvori u našem gradu kao sedištu županije. Međutim, za njeno otvaranje bilo je potrebno dosta sredstava, oko 6.000 forinti. U cilju obezbeđenja sredstava formiran je odbor, […]
Kum je u našu kuću dolazio samo dva puta godišnje, o Božiću i Uskrsu. Njegove posete bile su toliko svečane i važne da su trajno ostale u sećanjima, nas mlađih ukućana. Kum je bio najveći i najvažniji gost. Dočekivali smo ga sa strahopoštovanjem i velikim uvažavanjem. Dolazio je uvek na drugi dan Božića, […]
Te, 1909. godine, silvesterska, novogodišnja noć u Velikom Bečkereku, protekla je veselo, u najboljem raspoloženju. Priređeno je pet većih zabava, ali i svi manji lokali u gradu bili su puni, kao dokaz da u gradu ima puno ljudi koji vole veselje i provod, piše u gradskom listu „Torontal“. Silvesterske zabave bile su raznovrsne, zanimljive […]
Pokret za ravnopravnost žena u Velikom Bečkereku je sredinom devetnaestog veka, od samog početka, imao svoje pristalice, ali i svoje protivnike. Pristalice pokreta bili su uglavnom učeni ljudi, intelektulaci, netradicionalisti. Protivnici pokreta bili su uticajni građani, tradicionalisti. Oni su se suprostavljali kako ženskom pravu glasa, tako i zapošljavanju i školovanju žena u našem gradu. […]
Tridesetih godina prošlog veka naš grad, Veliki Bečkerek, imao je oko 32.000 stanovnika. Po svojoj nacionalnoj strukturi stanovništvo je bilo veoma šaroliko. To pokazuje da je naš grad bio širom otvoren za namernike svih nacionalnih boja, koji su se lako uklapali u naprednu i gostoljubivu celinu. Po nacionalnoj strukturi, najviše je bilo Srba, a zatim […]
„Životinje u našem gradu izložene su nehumanim postupcima, pa čak i mučenju, od strane vlasnika i pojedinih građana“, pisale su novine „Torontal“ tridesetih godina prošlog veka. Da bi ih zaštitili, predloženo je da se osnuje Društvo za zaštitu životinja u Velikom Bečkereku. Osnovni zadaci tog Društva bili su da štiti životinje od nehumanih postupaka […]
U drugoj polovini 1918. godine oslabljeni organizam Austro – Ugarske monarhije nije mogao da izdrži tegobe dugog i teškog rata, te je sve više slabio. Monarhija je bila na kolenima. Napredne snage u Vojvodini, pretežno srpske, imale su zadatak da ubrzaju proces raspadanja i da se organizuju za promene koje će da slede. „Mi, Bečkerečani, […]
Početkom tridesetih godina prošlog veka u našem gradu pojavila se ideja i inicijativa o osnivanju dva veoma zanimljiva, ali i neuobičajena udruženja. U pitanju su Udruženje razvedenih žena i Udruženje razvedenih muškaraca. Ideju o osnivanju, velikobečkerečke razvedene žene dobile su od raspuštenica iz Beča. One su početkom tridesetih godina prve osnovale svoje udruženje. Ne […]
Dugo, skoro jedanaest godina, na Trgu slobode u našem gradu nisu se nalazili spomenici. Odnosno, od 1941. godine, kada je porušen spomenik kralju Petru Prvom Karađorđeviću od strane okupacionih nemačkih vlasti. Tek 1952. godine postavljen je i otkriven spomenik narodnom heroju Žarku Zrenjaninu Uči, po kome je naš grad i dobio ime 2. oktobra […]
