Majke šampiona: Osmesi na licima naših sinova su za nas najveće bogatstvo

Nikada nisu krili da im je podrška porodice bila najvažnija još od malih nogu, kada su tek počinjali da se bave sportovima u kojima sada postižu vrhunske rezultate. Ta podrška nije izostajala ni kada su neki od njih, zbog karijere, otišli iz porodičnog doma i rodnog Zrenjanina, čak i na drugi kontinent.

Svi smo prethodnih godina pratili njihove rezultate, ali malo ko zna koliko je bilo potrebno odricanja, prvo njihovog ličnog, a zatim i članova porodice, da bi danas nastupali za reprezentacije Srbije i osvajali medalje na domaćim i inostranim takmičenjima. To najbolje znaju oni i njihovi roditelji.

PROČITAJTE JOŠ: Golman Milan Glišin imao izuzetno uzbudljiv letnji prelazni rok

Zato je portal zrenjaninski.com odlučio da „iz prve ruke“ sazna kako su stasavali naši šampioni. Ti šampioni su fudbaler Nikola Petković, košarkaš Marko Šarenac, plivač Justin Cvetkov i veslač Miloš Lavirac. A naše sagovornice su – majke šampiona.

Ivana Petković

Supertalentovani fudbaler Nikola Petković, nekadašnji igrač Čukaričkog i kapiten omladinske reprezentacije Srbije, zimus je prešao u Fudbalski klub Šarlot, koji je član MLS lige, zbog čega se preselio u američku saveznu državu Severna Karolina. O njegovim počecima i prvom odlasku iz porodičnog doma, za portal zrenjaninski.com govori njegova majka Ivana Petković.

– Kada je Nikola napunio pet godina krenuo je na treninge u FK Petlić i bio je najmlađi u grupi. Od druge godine života lopta je stajala u njegovom krevecu, a kasnije, kada je bio dečak, i u krevetu. Bukvalno je spavao sa njom. Na poklon je dobio loptu sa stadiona Barselone i još je čuva u svojoj sobi – otkriva Ivana Petković.

Ona ističe da je Nikola od prvog dana imao maksimalnu podršku porodice. I njen suprug, a Nikolin tata, bio je fudbaler. Ivana kaže da je, imajući to u vidu, ona celog života bila fudbalski navijač.

– Kada je završio osmi razred, otišao je od kuće i preselio se u Beograd. To mi je bio najteži period. Nikada se nisam u potpunosti navikla na to i uvek mi je bilo teško. Ali, to je bio test i za njega i za nas. Beograd je veliki grad, tamo te čeka more iskušenja, ali je Nikola izabrao svoj put. On je taj koji je bio jak u svojoj odluci i sa obe noge na zemlji. Ni u jednom momentu nisam posumnjala u njega, ne samo ja, nego cela familija i ljudi oko nas – ističe Nikolina majka.

Bez obzira što je već godinama odvojen od porodice, Ivana kaže da je njegov odlazak u Ameriku za nju bio šok.

– Mislili smo da će karijeru nastaviti negde u Evropi i koliko – toliko biti blizu porodice. Sada sam se već navikla. Drži nas to što je on psihički jak, što mu je tamo dobro i što je srećan. Lepo se uklopio u novu sredinu i svi u klubu su ga odlično prihvatili. Sve dok vidim osmeh na njegovom licu, sve je to dobro – navodi Ivana, koja je prošlog meseca, zajedno sa suprugom, bila u dvonedeljnoj poseti Nikoli u Americi.

Na kraju dodaje da svih ovih godina nije bilo velikih odricanja, ako se izuzme to da su porodične odmore planirali u skladu sa Nikolinim obavezama.

– Mi smo njega pratili, svaki njegov korak. On je sigurno imao svojih ličnih odricanja, ali je sve to zanemarljivo u odnosu na uspeh koji je do sada ostvario – zaključuje Ivana Petković.

Ivana Šarenac

Jedan od najtalentovanijih mladih srpskih košarkaša, bivši igrač beogradske Crvene zvezde i subotičkog Spartaka i član košarkaške reprezentacije Srbije U19 Marko Šarenac početkom ovog meseca otputovao je u Ameriku, gde nastavlja sportsku karijeru i školovanje. On je dobio ponudu Weber State univerziteta D1 divizije da se pridruži njihovom timu.

O tome kako je podnela Markov odlazak na drugi kontinent, za portal zrenjaninski.com govori njegova majka Ivana Šarenac.

– Marko je već posle drugog razreda srednje škole otišao u Crvenu zvezdu, pa posle toga u Spartak. Iako je bio u Srbiji i blizu nas, opet je bio nekako daleko. Retko smo se viđali zbog svih obaveza. Bez obzira na to, i za nas je priča o njegovom odlasku u Ameriku isprva bila šok, zato što Marko o tome nije ni razmišljao. Posle toga je usledila briga i razmišljanje kako će se snaći tamo. Ali, kada smo se prvi put videli preko video poziva i uverili se da je sve super, da su ga lepo prihvatili i da zaista brinu o njemu, nekako smo i mi postali mirniji. On je odgovoran, disciplinovan i vrlo rano se i osamostalio. Znamo da je otišao na bolje i da živi svoj san – naglašava Ivana Šarenac.

Marko, inače, potiče iz sportske porodice. Majka Ivana se bavila atletikom odnosno skokom uvis, otac Radovan je bio rukometaš, a Markov mlađi brat Mateja je takođe košarkaš.

– Navikli smo da živimo sportski život. Kod nas u kući na TV-u se gledaju samo sportski kanali. Savršeno razumemo sve to. Naši sinovi su sami odlučili da se bave sportom, ali mi bismo verovatno, da nije bilo tako, u nekom periodu uticali na njih da to učine. Marko maltene nije ni prohodao a već je bacao loptu u mali koš. Dok smo živeli u kući, celo dvorište smo prilagodili njima. Imali smo čak i mali košarkaški teren u dvorištu – navodi Ivana.

Koliko je Marko zavoleo sport pokazuje i to da ga je majka, kada bi dobio lošu ocenu u školi, kažnjavala tako što bi mu govorila da neće ići na trening. A on je plakao zbog toga.

– Kada sve saberem i oduzmem, svih ovih godina mi je najviše falilo dodira i zagrljaja. To je jedino odricanje u našem slučaju. Mislim da Marko ima mnogo veća odricanja nego mi. On je tamo sam, mi smo ovde zajedno – i njegova porodica i društvo i devojka. Propuštao je rođendane najboljih drugara, neke bitne događaje, letovanja, zimovanja, ali ne žali. Ima svoj cilj koji ga ispunjava i ka kom ide i to, čini mi se, sigurnim koracima. A mi smo tu da ga podržimo – napominje Ivana Šarenac.

Jelena Cvetkov

Jedan od najboljih mladih plivača u Srbiji i juniorski reprezentativac Justin Cvetkov pokazao je dominaciju u disciplini 50m slobodnim stilom na nedavno održanom 17. Letnjem evropskom olimpijskom festivalu mladih (EYOF) u Mariboru. U finalnoj trci, Justin je sa vremenom 22.69 oborio rekord EYOF-a i rekord Srbije za plivače do 17 godina i tako osvojio prvu zlatnu medalju za našu zemlju na ovom takmičenju. On će od narednog meseca i zvanično postati član Plivačkog kluba Novi Sad i u tom gradu će nastaviti karijeru i školovanje.

O tome, ali i o Justinovim sportskim počecima, za portal zrenjaninski.com govori njegova majka Jelena Cvetkov.

– Moj suprug Nemanja i ja smo stava da sva deca treba da se bave nekim sportom. Pritom, Justin nije ni imao izbora kada je reč o plivanju. Alergičan je na travu i grinje, pa u obzir nisu dolazili prašnjava sala ili travnati teren. Osim toga, zbog astme mu je preporučeno da se bavi plivanjem. U početku, dok je išao u školicu plivanja, to mu se uopšte nije dopalo. Tek kada je nastupio na svom prvom takmičenju, sa nekih sedam – osam godina, i osvojio prvo mesto u disciplini 50m kraul, zavoleo je plivanje. On jednostavno voli da se takmiči i to mu je dalo potpuno novu dimenziju – priča Justinova majka Jelena Cvetkov i podseća da se njen sin jedno vreme uspešno bavio i atletikom, jer su u školi primetili da je izuzetno talentovan i za taj sport.

Justin ima dve mlađe sestre a i one idu na plivanje.

– Svi u porodici smo angažovani oko njih i ne vidim kako bi drugačije moglo da bude. Nama bazen nije pored kuće, na drugom je kraju grada, što znači da moramo imati auto i da neko uvek bude slobodan da odveze decu tamo. Zato je cela porodica uključena u sve te aktivnosti – napominje Jelena.

Zbog boljih uslova za treniranje, Justin je odlučio da ode u Novi Sad. Kako tamo ne bi bio sam, sa njim je otišao i otac.

– Moj stav je da moramo da podržimo sve što naša deca žele i što je dobro za njih, a za šta imaju talenta. Justin je sam pronašao trenera u Novom Sadu. To je bila njegova odluka, a naše je bilo da ga podržimo. Ne mislim da se mi kao roditelji bilo čega odričemo. Moja uloga je da budem roditelj i da podržim decu na tom putu. Ne vidim to kao neku svoju žrtvu, već kao svoju ulogu majke – smatra Jelena Cvetkov.

Ona je, inače, pedijatar po profesiji. Dovršila je kurs sportske nutricije i suplementacije, te dobila međunarodni sertifikat, kako bi i u tom segmentu mogla da pomogne Justinu.

– Moj suprug i ja nismo iz sveta sporta, pa sve učimo i rešavamo u hodu. Negde u svetu, kao recimo u Americi, uspešni sportisti sigurno imaju mnogo veću podršku društva. Ovde su u velikoj meri prepušteni roditeljima i mi moramo dosta da se bavimo njima. Ali, kada Justin pobedi na takmičenju i kada vidim osmeh na njegovom licu, a tada je najlepši, shvatim da je sve ovo vredelo – završava Jelena Cvetkov.

Danijela Lavirac

Jedan od najboljih mladih veslača u Srbiji i član Veslačkog kluba Begej 1883 iz Zrenjanina, sedamnaestogodišnji Miloš Lavirac, predstavljao je našu zemlju na Svetskom juniorskom prvenstvu u veslanju, nedavno održanom u Francuskoj. Prethodno se u Francuskoj, na velikom internacionalnom takmičenju „43 Regata de Masse“, okitio dvema zlatnim medaljama.

O tome kako se Miloš pronašao u veslanju i kakva je u svemu tome bila njena uloga, za portal zrenjaninski.com govori njegova majka Danijela Lavirac.

– Miloš je prvo sa bratom Lazarom, dve godine mlađim od njega, trenirao fudbal u Petliću. Suprug i ja smatramo da do 18 godine moraju da se bave nekim sportom, bilo kojim, samo da budu fizički aktivni, i to zbog nas. A posle, kada postanu punoletni, nadamo se da će im to postati način života i da će sami nastaviti. Lazar je odmah znao da će biti fudbaler. Od starta je igrao u odbrani, a kad je jednom obukao golmanski dres i stao na gol, tamo je i ostao. Miloš je, s druge strane, ubrzo napustio fudbal i onda je tražio sport za sebe. Oprobao se u rukometu, košarci, odbojci, džudou… Mislim da je skoro svaki sport probao. Činilo se da mu ništa od sportova ne odgovara – priseća se Danijela Lavirac koja, pored dvojice sinova, ima i trogodišnju ćerkicu.

Sasvim slučajno, tokom jedne vožnje, Danijela je došla na ideju da se Miloš posveti veslanju.

– Jednog dana mlađeg sina sam vozila na turnir, a sa nama u autu su bili i predsednik Veslačkog kluba Begej 1883 Dane Lužaić i njegov sin. Pričala sam Danetu kako mučimo muku i kako ne možemo Milošu da nađemo sport kojim bi se bavio. A imao je u sebi energiju koju je morao negde da izbaci. Trebalo mu je pronaći neki cilj, negde da ga usmerimo. Tad mi je Dane rekao da, pričajući o Milošu, zapravo opisujem njega. Pitala sam ga šta je on trenirao, odgovorio mi je da je u pitanju veslanje. I tako je Miloš počeo da vesla. Klub je tada opet zaživeo jer jedno vreme nije bilo nikakvih treninga – priseća se Danijela.

Ona ističe da i dalje čuva fotografiju sa Miloševog prvog treninga, na kojoj je srećan.

– Prvi put je sam veslao za svoj rođendan i odmah se prevrnuo u vodu. Trener ga je snimao i pitao hoće li da nastavi da se bavi veslanjem, a on je iz vode vikao da hoće. Mislim da je veliku ulogu u tome da Miloš zavoli veslanje odigrao njegov trener Jovan Lekić. Moj sin je kod njega osetio red, rad i disciplinu, i to mu se svidelo, što sada ima i kod sadašnjeg trenera Milovana Antonovića – napominje naša sagovornica.

Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

Prema njenim rečima, Miloš je psihički dosta jak i uporan, što mu u veslanju puno pomaže.

– Kad je ovih dana Ivana Vuleta osvojila medalju na Svetskom prvenstvu, okačila sam njenu fotografiju na Fejsbuku i napisala – to je taj osmeh. Baš to je osmeh koji vidim i kod mog Miloša kada pobedi. Kada je osvojio svoju prvu medalju, držao ju je u rukama i fotografisao. A na rukama su se, pored tog odličja, videle tri vrste žuljeva. I on je bio prezadovoljan. Sada mu je motiv da bude prvi na državnom prvenstvu. I on će biti prvi. Znam to – poručuje Danijela Lavirac.

Sve utakmice Srpske lige „Vojvodina“ i Vojvođanske lige od sada i na YouTube kanalu

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.