Znate li čemu su služile naćve? Ovo je jedna priča koja će vas vratiti u prošla vremena
Danas se hleb kupuje u prodavnicama i pekarama.
Podeli vest:
Onima koji ga spremaju u domaćoj radinosti, mnogo pomažu savremeni aparati, koji ga i mese i peku. Ima, istina, i onih koji ga mese ručno, ali i kad se tako radi, u pitanju su mali hlebovi.
Nekada se hleb nije mesio svakog dana, već jednom, eventualno dvaput nedeljno. Mešenje i pečenje hleba je dugotrajan proces i to bi domaćici, koja je imala i drugog posla, oduzimalo mnogo dragocenog vremena kad bi ga češće mesila.
PROČITAJTE JOŠ: Građevinska sezona ne čeka, zato stiže nova akcija nedelje u Ogrevu
Mešenje hleba bio je ozbiljan i težak posao i podrazumevao je određeni pribor. Nije bilo moguće obaviti ga bez naćvi.
Naćve su drvene posude u kojima se nekad mesio hleb. Kad je posuda velika, onda su naćve, kad je manja, onda je karlica.
Naćve su se pravile tako što se izdubi polovina stabla od drveta, uglavnom mekog i neutralnog bez mirisa, kao što su lipa, topola, jasen…
U njih se sipa brašno, pa komlov (prirodan starter, kvasac), pa se mesi i mesi, ostavi preko noći da naraste, sutradan zorom premesi još jednom, od testa naprave hlebovi, najčešće cipovke, i peku u starinskoj pećki.
Kako su to domaćice uspevale, bez regulatora, jedinice, dvojke i trojke, i ventilatora, Bog sveti zna.
Od ostataka testa pravile su se i pekle lepinje.
Kad je hleb dvokilaš i trokilaš pečen, kora se poprska vodom, prekrije čistim čaršavom, i stavi da odstoji.
Lepinje se jedu vruće.
Podeli vest:
