VIDEO: Investitori u akciji – menja se lice starog Zrenjanina
Jedan od delova Zrenjanina koji se ubrzano menja, ili će se to dogoditi u najskorijoj budućnosti, deo je koji obuhvata Jevrejsku i Sarajlijinu ulicu.
Podeli vest:
U pitanju je jedan od najstarijih delova grada sa više objekata koji se, kao kulturno i arhitektonsko nasleđe, nalaze u režimu zaštite.
Investitorima je ovaj deo grada vrlo zanimljiv, jer se nalazi u neposrednoj blizini centra, ali i Begeja.
PROČITAJTE JOŠ: Skupa voda, još skuplji kvarovi uređaja: Sprema se zajednička tužba građana
Kako su pod zaštitom države pojedinačni objekti, a između njih su prizemnice bez naročite vrednosti, vešti projektanti i još veštiji investitori nalaze načina za gradnju.
Jedna od građevina u Jevrejskoj ulici koja je u režimu zaštite je Dom Hevre Kadiše. Izgrađen je 1910. godine po nacrtu arhitekte Ištvana Nađa Šedera. Hevra kadiša je, inače, tradicionalni naziv za pogrebna društva jevrejskih zajednica širom sveta.
Danas je ova zgrada u veoma lošem stanju i komplikovanom vlasništvu i u nju se decenijama nije ulagalo.
U mnogo boljem stanju je zgrada nekadašnjeg Rabinata u Sarajlijinoj ulici. Izgrađena je 1892. godine, nalazila se tik pored srušene sinagoge i u njoj je živeo rabin.
U Sarajlijinoj ulici je i zgrada Jevrejske osnovne škole, u kojoj se danas nalazi filijala Nacionalne službe za zapošljavanje. Sagrađena je 1867. godine po nacrtu inženjera Mikše Nojgebauera.
Kada je u ovom delu, na mestu nekadašnjeg restorana „Ishrana“, podignuta višespratnica, javnost je bila toliko uznemirena ali i glasna, da je u vezi sa tom gradnjom bilo i istrage. Danas je neko drugo vreme. Javnost se ne pita mnogo.
Ali, istine radi, ni laička, a što je još gore ni stručna javnost, ne uključuje se previše u ono što se dešava na terenu. Investitorska je jača i konačna.
Podeli vest:
Najiskrenije, podržavam gradnju u svim delovima grada, uključujući u centru, jer jako zaostajemo za drugim vojvodjanskim gradovima. Zivela sam tokom studija u Subotici i često odlazim tamo, grad se transformisao i postao moderan grad za život, cak i u samom centru je došlo do značajne urbanizacije, npr. u Vase Stajica (recimo preko puta Besta), u Zmaj Jovinoj, Vuka Karadžića, Prvomajskoj, Arsenija Čarnojevića, niču čitavi kompleksi kao u Novom Sadu, o delovima van Centra poput Prozivke da ne govorimo, jer ne možemo ziveti u prošlosti i od nostalgije. Ljudi se sele tamo gde ima urbanizacije, a ne gde sve stoji u mestu i kršu. Naravno, ovde se javlja prirodan sukob generacija, nama mladjima trebaju promene, starijim kontinuitet i nostalgija, sve je to normalno.
U Velikom Bečkereku sve ide jako sporo i konačno modernizacija koja dolazi u nas grad se ceka na nož. Ne moramo nista da menjamo naravno, ali to ce jedino proizvesti dodatno iseljavanje ljudi i zatrpati grad. Jako kasnimo za ostalim gradovima i ne možemo reći šta nas briga, ne živimo mimo sveta i ostalih gradova.