Vodimo vas u Debeljaču: Stabla duda u varoškom parku i danas privlače pažnju izletnika

Redakciji portala zrenjaninski.com javio se profesor Darko D. Dželajlija, magistar farmaceutskih nauka, diplomirani hemičar i medicinski biohemičar. On je želeo da sa nama i našim čitaocima podeli jednu zanimljivu priču o dudovoj šumi u Debeljači.

Stabla duda, od kojih je većina posađena pedesetih godina prošlog veka, smeštena su u varoškom parku u kome se održavaju najveći vašari u okolini, po kojima je Debeljača i poznata. Po uređenim stazama može se šetati, pa veliki broj izletnika dolazi u ovaj park. Park predstavlja oazu mira i odmora. Naročito je lep s jeseni, kada dolazi do izražaja šarenilo boja jesenjeg lišća.

PROČITAJTE JOŠ: Čičak – za jedne korov, za druge hrana i lek

– Pored zanatstva i trgovine, koje je bilo veoma razvijeno, kao i zemljoradnje, u Debeljači se znatan deo stanovništva bavio i uzgojem svilene bube, po kojima je mesto bilo čuveno. Pošto su se svilene bube hranile dudovim lišćem, ukazala se potreba za sadnjom većeg broja stabala – započinje priču profesor Darko D. Dželajlija.

Debeljača jedna od zelenih oaza

Prva probna stabla belog i crnog duda, kako navodi, zasađena su još davne 1804. godine. Pokazala su se dobro, rasla su i davala dovoljnu količinu lišća koje se moglo koristiti za uzgoj svilene bube. Tokom 1808. godine zasađeno je novih 157, a već naredne godine još 143 nova stabala. Dudovi su brzo rasli, bili su otporni na zimu, pružali su zaštitu od letnje žege kao i od oštre košave.

– Prvoklasni plodovi i lišće prerađivani su u mesnoj apoteci. Služili su za izradu sirupa protiv kašlja kao i lekovitih čajeva. Ostatak ploda duda je korišćen za izradu čuvene debeljačke dudovače, kao i za stočnu hranu od koje je stoka naročito napredovala. Lišće duda je korišćeno za uzgoj svilene bube. Od starih isečenih stabala debeljački pinteri pravili su prvoklasnu burad i kace – navodi naš sagovornik.

Darko D. Dželajlija ističe da je zahvaljujući planskom sađenju dudova u Debeljači krajem tridesetih godina prošlog veka bilo oko 13.000 stabala različite starosti. Veliki deo ovih stabala zasađen je na vašarištu, u delu gde se prodavala stoka i gde se, ponedeljkom, održavala stočna pijaca.

– Zelena pijaca se u početku održavala na glavnom, a kasnije na novoizgrađenom pijačnom trgu, ponedeljkom i petkom, što je zadržano do danas, tako da su to i pijačni dani u Debeljači. Usled jačanja industrije i zbog smanjenja uzgoja svilene bube, početkom pedesetih godina prošlog veka započeta je nemilosrdna seča stabala duda koja su zamenjena drugim vrstama. Debeljača je tako postala jedna od zelenih oaza i taj primat je zadržala u odnosu na okolna mesta do danas – navodi ovaj profesor.

Stabla duda na vašarištu izbegla masovnu seču

Stabla duda koja su bila na vašarištu igrom slučaja su izbegla masovnu seču. Najstarija stabla, starija od sto godina, nalaze se na delu gde je nekada održavana stočna pijaca do kraja sedamdesetih godina, u takozvanoj Šumici. Tamo je kasnije bilo i izletište koje je trenutno zapušteno, iako se tu nalazi i teretana na otvorenom.

PROČITAJTE JOŠ: Vina Dragić dobila tri medalje na najuticajnijem vinskom takmičenju na svetu!

– Na uređenom delu vašarišta nalaze se većinom stabla zasađena do pedesetih godina prošlog veka. Udruženje za zaštitu i unapređenje životne sredine „U službi prirode“ iz Debeljače brine o ovim stablima na vašarištu i obnavlja ih. Na uređenom delu vašarišta održavaju se čuveni debeljački veliki vašari. U vremenu kad nema vašara, vašarište se koristi kao izletište gde dolaze mnogi na izlet i kampovanje. U staroj zgradi uprave vašara smešten je etno restoran „Debeljački salaš“, a u blizini se na velikom vašarištu, na delu gde se prodaju konji, nalazi i pomoćni teren mesnog fudbalskog kluba Spartak, koji je osnovan 1911. i jedan je od najstarijih klubova – završava ovu zanimljivu priču profesor Darko D. Dželajlija.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.