Stand-up komičarka Lena Ilić: Dobra komedija počinje tamo gde prestaje strah da budete svoji

Lena Ilić, biolog po struci i komičarka poreklom iz Perleza, nedavno je obeležila pet godina od svog prvog izlaska na stand-up scenu. Od tada je nastupala u brojnim gradovima, dok na društvenim mrežama publiku okuplja i kao @ekstra.lena.

U razgovoru za portal zrenjaninski.com govori o tome kako nastaje stand-up nastup, zašto se žene u komediji i dalje posmatraju drugačije od muškaraca, šta joj je donelo vojvođansko odrastanje i zbog čega želi da podrži nove komičarke koje tek izlaze pred publiku.

PROČITAJTE JOŠ: VIDEO: Vraćaju se legendarni borci, ali ovog puta ulog je veći nego ikada

• Kako je počeo tvoj put u stand-up komediji?

Nedavno se navršilo pet godina od mog prvog nastupa. Mislim da svi komičari počinju na sličan način. Postoje večeri otvorenog mikrofona na koje svako može da se prijavi, pripremi pet minuta materijala, preznoji se i izađe pred publiku. Nakon toga publika glasa zajedno sa žirijem koji čine komičari, a obično troje do petoro najboljih dobije priliku da nastavi da se bavi stand-upom.

Nisam tada mnogo znala o stand-upu, ali sam želela da probam. Ono što sam prvi put ispričala pred publikom verovatno danas ne bi prošlo  kao stand-up nastup, ali meni se osećaj na bini dopao. Očigledno se i moj nastup dopao drugim ljudima i tako sam počela.

Za ovih pet godina nastupala sam u mnogim gradovima i imala mnogo nastupa, ali se sećam tog prvog izlaska pred publiku. Bilo je stresno, ali osećaj da komunicirate sa ljudima, da je neka vaša ideja doprla do njih i da ste nekoga nasmejali, pobeđuje tremu i nelagodu javnog nastupa. Čovek izvaga šta je jače – stres ili ono što humor donosi ljudima – i nakon toga ili ide dalje ili ne nastavi.

• Publika često ima utisak da komičar pola sata govori „iz glave“. Koliko rada i neuspelih večeri stoji iza jednog dobrog nastupa?

Ljudi mi često kažu da ne bi mogli pola sata da pričaju „iz glave“, ali stand-up je predstava koja se priprema. Materijal se piše, dorađuje, menja i izvodi mnogo puta. Ima večeri kada mislimo da je nastup bio sjajan, kao i onih kada nam deluje kao potpuna katastrofa. Sve to mora da se preživi.

Mi sami pišemo svoje scenarije. U njima su naša lična iskustva, viđenje sveta i naš ugao humora. U tome postoji nešto dečje i potpuno čisto: ovo sam želela da ponudim svetu. Kada sve to pripremite iskreno, a ne dobijete reakciju koju ste očekivali, morate da izvežbate srce da može da izdrži.

U tome se krije ključ razvoja svakog komičara – da može da podnese kritiku, bilo onu unutrašnju, koja je često najgora, bilo onu koja dolazi od publike. Kada napišem novi materijal, do njegove konačne forme nekada je potrebno dvadesetak nastupa, a na kraju u njemu ostane možda deset odsto početne ideje.

To je put teških i sjajnih večeri, ega do plafona i ega na podu. U retko kom poslu ste toliko neposredno izloženi sudu drugih ljudi. Ispričate šalu i reakcija je odmah tu. Morate na licu mesta da se suočite s tim da li nešto funkcioniše i da naučite da vas strah ne parališe na bini.

Posebna odgovornost postoji tokom grupnih nastupa. Ako nastupate prvi, a posle vas izlazi još nekoliko komičara, važno je da ne spustite raspoloženje publike. Svi smo toga svesni i međusobno se podržavamo. Put nije lak, ali je zanimljiv i mislim da vredi.

• Kako su porodica i prijatelji reagovali kada si odlučila da se aktivno baviš stand-upom?

Na početku su moju publiku uglavnom činili ljudi koje poznajem, što znači da sam imala veliku podršku porodice i prijatelja. Bili su u fazonu: „Hajde, probaj“. Sada ne propuštaju priliku da se pohvale time što sam stand-up komičarka.

Ipak, najlepši kompliment dobila sam od drugarice sa fakulteta koju dugo nisam videla. Došla je na moj nastup i rekla mi: „To si ti“. Dopalo mi se što je prepoznala da sam na sceni ono što jesam i van nje, bez obzira na to što je u pitanju pripremljen nastup i predstava.

• Na domaćoj stand-up sceni nema mnogo žena. Da li publika komičarke posmatra drugačije od njihovih kolega?

Posmatra nas drugačije, nažalost. Mogu da kažem da sve žene koje su se odvažile da dođu na veče otvorenog mikrofona, dolaze ozbiljno pripremljene. Verujem da se u našoj okolini krije još mnogo talentovanih i duhovitih žena, ali da ih strah ili demotivacija sredine sprečavaju da se oprobaju u komediji. Nadam se da će sa većim pristustvom žena na sceni i više njih prelomiti tu inicijalnu barijeru.

Muškarci su dominantni na stand-up sceni, ali ne mislim da je to realna slika toga ko je sve duhovit. Uvek podržavam mlađe koleginice i pozivam ih da se bave komedijom ako to zaista vole.

Žene donose drugačiju perspektivu. Ne moraju to nužno da budu takozvane ženske teme, ali je ženski pogled na svet važan. Publika mnogo propušta kada unapred napravi razliku i odluči da ne dođe na nastup komičarke. Stvari se menjaju i za žene u komediji – danas je ipak lakše nego u vreme kada je stand-up scena tek počinjala da se razvija u Srbiji.

• Koje teme najčešće biraš i koliko je politika prisutna u tvojim nastupima?

Politika je uvek aktuelna, a mi komičari volimo da govorimo o stvarima koje su nam svima zajedničke i koje su deo naše svakodnevice. Ipak, mnogo govorim i o sebi.

Biolog sam po struci i volim da pričam o živom svetu, o stvarima koje su logične za životinje, a nelogične za ljude, i obrnuto. Tu su i međuljudski odnosi i psihoterapija. U središtu svega je moje mišljenje i moj ugao gledanja na teme koje biram za nastup.

• Šta ljudi traže kada dođu na stand-up – samo smeh ili i drugačiji pogled na ozbiljne situacije kroz koje prolaze?

Mislim da ljudi prvenstveno dolaze da se nasmeju, a to je samo po sebi dovoljno.

Jedna od najlepših stvari dogodila mi se u Požarevcu, gde sam nastupala sa koleginicom Jelenom Radanović. Nisam bila najbolje raspoložena kada smo krenule, ali je nastup bio odličan i publika nas je lepo prihvatila.

Posle nastupa prišla nam je devojka koja je došla sa majkom. Rekla nam je da njena mama prolazi kroz veoma težak period i da ju je prvi put posle nekoliko meseci videla da se smeje. To mi je ostalo u sećanju kao najvažniji nastup, iako možda nije bio moj najbolji, jer smo uspele da nekome, makar na kratko, olakšamo i ulepšamo život svojim humorom

Ni naše teme nisu uvek lake. Komičari se šale na račun svojih velikih problema, nesigurnosti i situacija u kojima smo ispali bezveze. Neko u publici tada može da oseti da je u redu da ne budemo uvek dobro, da imamo pravo na loš dan, ali i da postoje trenuci kada sve to možemo da ostavimo po strani, makar na nekoliko sati, i odemo po svoju dozu smeha.

• Stand-up scena se poslednjih godina razvija i sve je više komičara. Ima li publike za sve?

Niko nema tapiju na humor. Naša scena još nije toliko razvijena da svi možemo da živimo isključivo od stand-upa. Postoji nekoliko ljudi koji se profesionalno bave samo komedijom ili poslovima koji su neposredno povezani sa njom, ali mislim da ima mesta za sve. Kvalitet se brzo prepozna.

Na društvenim mrežama postoji mnogo izuzetno duhovitih ljudi koji kroz kratke snimke komuniciraju sa publikom, pokazuju svoj smisao za humor i ostvaruju milionske preglede. Neki žele da ostanu isključivo u tom formatu. Njihova prednost je što šalu mogu da ponove mnogo puta pre nego što je objave i da naprave idealne uslove za snimanje.

Na živom nastupu morate da imate dobar dan, koncentraciju, energiju, harizmu i veštinu komunikacije. Istovremeno morate da budete samokritični i spremni na to da ćete izazvati različite reakcije i mišljenja.

Potrebni su nam i jedni i drugi. Najvažnije je da se više smejemo.

View this post on Instagram

A post shared by Portal Zrenjaninski (@zrenjaninski)

• Koliko su Perlez, Zrenjanin i vojvođanski način života oblikovali tvoj humor?

Živim i nastupam u Beogradu, ali na svojim nastupima uvek kažem: „Ja sam Vojvođanka koja živi i radi u Beogradu“.

Često govorim o životu u Vojvodini i igram se stereotipima koji postoje o nama Vojvođanima. Oblikovali su me Perlez, iz kojeg dolazim, specifičan humor i način govora. Verovatno i moje prisustvo na bini odaje iz kog sam kraja – smireno i staloženo (smeh).

Pričam o tome kako Vojvođanka vozi kroz Beograd i kako vaspitanje koje sam stekla u Perlezu i Zrenjaninu prolazi u Beogradu. Kada nastupam u Zrenjaninu, ima više šala iz ovog kraja. Kada odem u Niš, kažem da je za mene potreban prevodilac jer govorim i sporo i naglaskom koji je prepoznatljiv za Vojvođane – onako ravničarski.

• Kakvi su tvoji dalji planovi?

Ove godine pojavilo se nekoliko novih komičarki u našoj organizaciji kojima bih želela da dam podršku na njihovom početku. Moja koleginica Marija Žagar i ja počele smo na istoj večeri otvorenog mikrofona, i već pet godina nastupamo zajedno, podržavamo se na sceni i van nje. Na početku našeg puta mnogo nam je pomogla Jelena Radanović, prenoseći nam svoja iskustva nakon 15 godina na stand-up sceni. Sada Marija i ja pokušavamo da isto učinimo za devojke koje su nedavno ušle u stand-up komediju – da predamo štafetu dalje.

Planiramo da organizujemo žensko veče i pružimo novim komičarkama priliku da ih već na početku vidi veći broj ljudi. To je ujedno način da ohrabrimo druge devojke koje razmišljaju o tome da se bave stand-upom. Nadam se da ćemo u toj postavi doći i u Zrenjanin.

PROČITAJTE JOŠ: Nagradna igra portala zrenjaninski.com i Lagune spojila školske drugove posle 42 godine

Lično bih volela da u narednom periodu nastupam i u regionu – u Zagrebu, Ljubljani i Podgorici. To je neka vrsta ispita za svakog od nas: da vidimo kako teme koje su nama domaće prolaze na drugim mestima sa kojima i te kako imamo vezu – kaže naša sagovornica na kraju razgovora.