Stand-up komičar Srđan Slijepčević Padre: Smeh je beg od surove stvarnosti

Zavesa se podiže 15. i 16. septembra: u zrenjaninskom klubu „Lokal“ nastupiće Goran Vinčić, Hazim Mujčinović, Neša Bridžis, Aleksandar Perišić, Marko Puljiz, Dušan Varničić, Branko Krsmanović, Nebojša Grujić, Ivan Tomić i domaćin festivala Srđan Slijepčević Padre.

Srđan Slijepčević Padre stand-upom se bavi duže od decenije. Nadimak je, kaže, dobio mnogo pre nego što je izašao na binu: u jednoj ekipi koja je igrala „Call of Duty“ bio je najstariji, pa je postao Padre. Ime je ostalo, a promenila se scena.

PROČITAJTE JOŠ: FOTO, VIDEO: Dolazak Pelikana otvorio važno pitanje – zašto Begej nije turistička atrakcija?

Prvi festival stand-up komedije u Zrenjaninu pokrenuo je još 2017. godine, u tadašnjem bioskopu „Cinema“. Publika je tada tek upoznavala ovu formu. Osam godina kasnije krenuo je iznova, pod novim imenom: „Dva dana smeha“. Prošlogodišnje izdanje privuklo je veliki broj posetilaca tokom obe festivalske večeri, a značajan deo publike stigao je iz drugih gradova i zemalja regiona. Ove godine festival se vraća sa još većim brojem komičara.

Sa Srđanom smo razgovarali o tome kako se gradi komičar, šta Zrenjanince zasmejava, zašto prostor ponekad odlučuje koliko će nastup biti uspešan – i kako se inspiracija za novu foru može pronaći čak i na „Animal Planetu“.

• Kada bi danas morao ukratko da se predstaviš, šta bi prvo rekao – stand-up komičar ili nešto sasvim drugo?

– To predstavljanje se kod mene promenilo u poslednje dve-tri godine. Ranije sam mogao da kažem da sam stand-up komičar, a danas sam prvo tata, pa suprug, sin, brat, a tek onda stand-up komičar. To je trenutno peta ili šesta pozicija. Jednostavno, život se promenio. Stand-up mi više nije broj jedan, ali je i dalje veoma važna stavka. U ovom poslu sam desetak godina – kaže Srđan na početku razgovora.

• Teško je bilo i na početku, kada mnogi nisu ni znali šta je stand-up. Kada si osetio da si pronašao svoje mesto na bini?

– Mene je stand-up odmah „kupio“, ali sam jedan od onih koji su se dugo tražili. Trebalo mi je nekoliko godina. Negde pred pandemiju uhvatio sam zalet, a onda nastupa nije bilo godinu i po ili dve. Ipak, baš tada sam napravio ozbiljnu, smešnu i dobru predstavu. Kada smo ponovo počeli da nastupamo, video sam koliko sam napredovao iako sve to vreme nisam izašao na binu. Pronašao sam ono što mogu najiskrenije da iznesem i to je počelo da me gradi kao komičara. Posle su došli nastupi po Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Nastupalo se pred deset ljudi, pa pred petsto. Nabijala se kilometraža. Tako se, valjda, i gradi karijera u stand-upu. Ne smatram sebe ni najpoznatijim ni najboljim, ali sam tu.

• Festival si u Zrenjaninu prvi put organizovao još pre devet godina. Zašto si odlučio da ponovo kreneš od nule?

– Taj prvi festival održan je u bioskopu „Cinema“ i bio je skromnija varijanta. Malo ljudi ga se danas seća, pa mnogi misle da je prošlogodišnje izdanje festivala „Dva dana smeha“ bilo moje prvo festivalsko iskustvo. U međuvremenu sam napredovao, a i ljudi u Zrenjaninu su upoznali stand-up i shvatili šta je to. Zato sam prošle godine odlučio da napravimo ozbiljan i jak festival. Prve večeri bilo je oko 350 ljudi, a druge gotovo isto – i to u Zrenjaninu, za koji se često kaže da je „mrtav grad“. Tolika posećenost me nije iznenadila, iskreno, jer sam znao da smo spremni. Iznenadio me je zapravo broj ljudi koji su došli sa strane: iz Beograda, Novog Sada, Zagreba, Slovenije, Severne Makedonije… Bilo ih je sigurno 20 do 30 odsto, što je za festival veliki uspeh. Prvo veče bilo je rasprodato nekoliko dana ranije, a za drugo smo morali da „izmišljamo“ stolove i stolice. To mi je dalo vetar u leđa da sve ponovimo.

• Ove godine podižete lestvicu, pre svega po pitanju izvođača. Šta publiku očekuje na drugom izdanju „Dva dana smeha“?

– Pre nekoliko dana objavili smo postavu i siguran sam da je ovo, po imenima, najbolji festival stand-up komedije u Srbiji. Verujem i da će, po organizaciji, biti najbolji festival koji smo do sada napravili. Dakle, 15. i 16. septembra dolaze nam Aleksandar Perišić, Hazim Mujčinović, Marko Puljiz, Goran Vinčić, Neša Bridžis, Ivan Tomić, Nebojša Grujić, Dušan Varničić i Branko Krsmanović. Mislim da će ovaj sastav komičara odjeknuti i van Srbije, a to može da utiče i na naredno, treće izdanje. Ove godine imamo i jednog komičara više po večeri. Lestvicu smo podigli baš visoko – sada samo treba i da je preskočimo – kaže uz osmeh.

• A šta organizatoru ne da da mirno spava pred festival?

– Uvek postoji strepnja oko odziva. Važno je da prostor bude pun i zbog publike i zbog ljudi koji izlaze na binu. Razmišljaš da li će se svi dobro čuti, kako će izgledati bina, hoće li tehnika raditi kako treba. Razmišljaš čak i o tome da li će svakom izvođaču biti dobar dan, jer mi komičari nismo na dugme. Nastup je živa stvar i nešto uvek može da podigne ili spusti atmosferu. Mnogo mi znači što uz sebe imam sjajne i profesionalne ljude, iste one koji su učestvovali u organizaciji prvog izdanja. Najvažnije je to što se niko nikome ne meša u posao. Radimo po principu „niko nije najpametniji za sve; svako radi ono za šta je zadužen“. To je, zapravo, motor festivala.

• Koliko uspeh stand-up večeri zavisi od samog komičara, a koliko od prostora i atmosfere?

– Prostor mnogo utiče. Postoje mesta u kojima se ljudi od prve sekunde osećaju opušteno. U nekim drugim su na početku malo „stisnuti“ – možda ne znaju šta da očekuju, stolica im je neudobna ili im je prostor previše fensi. Onda ti treba deset ili petnaest minuta da „probiješ“ tu barijeru, dok publika ne pronađe neku svoju udobnost.

• A kakvi smo mi Zrenjaninci kao publika: zahtevni, uzdržani ili samo čekamo da nas neko dobro zagreje?

– Zrenjaninci jesu zahtevna publika, ali ja obožavam da nastupam ovde. Kod nas postoji navika da više cenimo ono što dolazi sa strane nego ono što je domaće. Apsolutno sam za to da treba pogledati izvođače koji gostuju, ali isto tako treba podržati i kvalitet koji nastaje u našem gradu. Stand-up je danas u ekspanziji, ali ima i problem sa identitetom. Svaka solo scenska forma počela je da se naziva stand-upom. Pojavili su se ljudi koji žele da naplate popularnost stečenu na Jutjubu i TikToku, kao i pojedini pevači, glumci i voditelji koji uz svoje ime dodaju oznaku „stand-up“ i pune sale i hale po gradovima. To poznato lice može da privuče publiku, ali ta publika dolazi da ih vidi i to ne znači nužno da je došla zbog stand-up komedije. Ako taj nastup ne odgovara onome što publika očekuje od ove forme, onda kada komičar dođe da gostuje, već kreće sa minusom. To je velika kontrareklama stand-up komediji. Zato publika koja dobro poznaje stand-up često bira samo proverene izvođače. Mislim da će se i to vremenom iskristalisati.

• Koje teme ovde najbolje prolaze? Da li zrenjaninska publika još reaguje na vodu ili je ta tema konačno „presušila“?

– Pijaća voda je dugo bila inspiracija, ali i dalje prolazi. Ljudi vole kada gostujući komičar „potkači“ neku lokalnu temu, jer tada imaju utisak da nije samo došao da odradi posao, već se informisao o gradu. Kod mene taj efekat nije isti, jer sam odavde. Zato muško-ženski odnosi, recimo, uvek dobro prolaze: to su situacije kroz koje svi prolazimo ili ćemo proći. Lično, volim kontakt sa publikom – da ih malo „potkačim“, da mi odgovore i da uđemo u prozivku. Tu ipak moraš da osetiš granicu između prozivke i vređanja, da ne bi postalo neukusno. Treba znati kada ideš korak napred, a kada da se povučeš. Upravo zbog te interakcije nijedan nastup nije isti. I od publike i trenutka zavisi u kom smeru će nastup da ode.

• Gde se krije dobra fora kada je nema na vidiku?

– Najčešće u svakodnevici i aktuelnostima. Današnji medijski naslovi često su već „pola fore“, pa ih samo dovršim i uobličim. Ipak, najbolje je kada napišeš potpuno originalnu foru, bez konkretne činjenice koju je publika već negde videla ili čula, pa od nje napraviš priču kao da se zaista dogodila. To publika ne očekuje i zato dobro reaguje. Kada komičar ima talenat, inspiraciju može da pronađe na najneobičnijem mestu. Spremam novi materijal, a deo inspiracije pronašao sam na „Animal Planetu“. Ostalo će publika morati da vidi – kaže kroz smeh.

• Zašto nam je komedija danas toliko potrebna?

– Ljudi svakodnevno žive svoje teške živote i svako ima neki problem. Da li stiže rata kredita ili kirija, da li auto mora na servis, hoće li moći da odvedu dete na more, postoji li neki zdravstveni problem… Tih sat i po ili dva predstavljaju ventil, mali beg iz surove stvarnosti. Ponekad je prvih deset ili petnaest minuta teško, dok se ljudi ne opuste i ne zaborave šta su ostavili kod kuće. To se na bini tačno prepozna.

PROČITAJTE JOŠ: VIDEO: Oteli su mu devojku i strpali ga u zatvor – sada kreće nemilosrdna osveta

• Može li se u Srbiji živeti od stand-upa – i gde sve komičara može da odvede ta vrsta kreativnosti?

– Može da se živi od stand-upa i može da se napravi ozbiljan život. Neki se još probijamo, tu ubrajam i sebe, ali ima ljudi koji se bave isključivo ovim poslom. To je neverovatno lepa stvar, jer mislim da je ovo jedan od najboljih poslova na svetu. Potrebno je mnogo vremena, rada i odricanja, ali može. Kada dublje uđeš u posao, otvaraju se i druge stvari: pisanje reklama, pozajmljivanje glasa, pojavljivanje u reklamama ili serijama. Standuper donosi spontanost i sposobnost da reaguje u trenutku. Možemo da improvizujemo, preskočimo deo, promenimo redosled i prilagodimo se publici. Ta fleksibilnost je veliki deo našeg posla.

• Postoji li nastup koji bi ipak izdvojio kao onaj koji se ne zaboravlja?

– Posle dobrog nastupa misliš da je to najbolji koji si ikada imao, a onda pet dana kasnije izađeš na drugu binu i ponovo imaš isti osećaj. Bilo je velikih scena i trenutaka kada ti aplaudira četiri ili pet stotina ljudi – pred tim niko ne može da ostane ravnodušan. Ipak, ne vidim sebe pred hiljadama. Više volim intimniju atmosferu, do stotinak ljudi, da su mi fizički bliži i da mogu da ostvarim kontakt. Zrenjanin bih uvek stavio ispred drugih gradova. Moj je grad i najlepše mi je ovde, čak i kada je nastup manje posećen. Trudim se da pokažem da vredi podržati ono što je naše. Neću se svideti svima – da se sviđam svima, nastupao bih pred pet hiljada ljudi svaki drugi dan. Nekome će više „leći“ jedan, nekome drugi. Važno je dati šansu i onima za koje ste čuli i onima za koje niste. Ljudi često mere popularnost po broju pratilaca na društvenim mrežama, ali to zaista ne određuje kvalitet komičara – kaže Srđan Slijepčević Padre na kraju razgovora.