Mladi bračni par na zadatku: Obilazak preostalih vojvođanskih vetrenjača

Putnici po Vojvodini, bračni par Adrian i Milica Baloš, pored obilazaka dvoraca, koje su sebi postavili za cilj, obišli su i fotografisali manji broj preostalih vetrenjača, sačuvanih, ali ne i očuvanih u ovoj ravnici.

– Pored dvoraca koje smo posetili tokom perioda od dve godine, iskoristili smo putovanje i za obilazak vetrenjača u Vojvodini. Time smo zaokružili jedan deo istorije ovih prostora. Nažalost, vetrenjača nije ostalo u broju, kao što ima dvoraca. Imamo ih samo nekoliko, uz jednu suvaču u Kikindi, jednu od dve preostale u Panoniji. Druga se nalazi u Mađarskoj – priča za portal zrenjaninski.com Adrian Baloš, rodom iz Torka.

Adrian podseća da je u Vojvodini nekada bilo mnoštvo vetrenjača, čak 282, i još 1290 suvača. To su bili mlinovi u žitnici. Oni su koristili energiju vetra u slučaju vetrenjača, a bukvalno konjsku snagu, kada su u pitanju suvače.

Prva vetrenjača sagrađena u Elemiru

Ono što nam govori Adrian, potvrđuje i zvanični sajt Turističke organizacije Vojvodine. Prvu vetrenjaču na vojvođanskom prostoru izgradio je grof Agošton Kiš davne 1794. godine u Elemiru, po uzoru na holandske modele. Biografijom veleposedničke porodice Kiš, jermenskog porekla, brižljivo se bavio potomak ruskih emigranata Boris Pavlov. On je u knjizi „Vlastelinstvo Elemir“ opisao i događaje iz davne 1794. godine.

PROČITAJTE JOŠ: Supružnici Adrian i Milica Baloš obišli desetine vojvođanskih dvoraca (Foto)

„Početkom maja 1794. godine u Elemir je, iz Holandije, stigla grupa stručnjaka za izgradnju vetrenjače. Radovi su počeli sredinom maja, posle pribavljanja potrebnog materijala. Sa holandskom grupom doputovao je i meštanin Drajsler, koji je cele prethodne godine boravio u Holandiji i izučavao mlinarski zanat. Svečano puštanje vetrenjače u rad obavljeno je, uz prisustvo starog Kiša, 2. oktobra 1794. godine“, piše u toj knjizi.

Vremenom je ovaj objekat postao najpoznatiji u mlinarstvu, na području celog Banata.

Ali, kako se tehnologija razvijala, počeli su se graditi parni mlinovi. Vetrenjače su gubile na značaju i vlasnici su počeli da ih ruše, kako bi iskoristili materijal za druge građevine.

– Vetrenjače koje danas još stoje i u dobrom su stanju, jesu one u Oromu, Čurugu, Bačkoj Topoli i Obornjači. Kao i ona u Bečeju, koja je pretvorena u restoran, pod nazivom „Don Kihot“. Ostale vetrenjače su manje-više u očajnom stanju i neke čak predstavljaju opasnost po posetioce, te se ne preporučuje ulazak u unutrašnjost – navodi Adrian.

Bošnjakova vetrenjača od velikog značaja

Među delimično očuvanim vetrenjačama dve su sa područja srednjeg Banata. Bošnjakova u Melencima spomenik je kulture od velikog značaja. Bоšnjаkоvа vеtrеnjаčа, ili mlin nа vеtаr, pоdignutа је nа pеrifеriјi sеlа, krај putа zа Bаšаid, 1899. gоdinе. Zidаnа је u kоmbinаciјi оpеkе i ćеrpičа u оbliku zаrublјеnе kupе nа kојој је kupаsti krоv оd šindrе. Krоz pоkrеtni krоv, kојi sе mоžе „virаti“, nеkаdа je prоlаzilа mаsivnа оsоvinа sа krilimа zа hvаtаnjе vеtrа, kојi је uјеdnо biо i pоgоn zа pоkrеtаnjе mеhаnizmа. Krilа sаdа nеdоstајu, а drvеni mеhаnizаm је u vеlikој mеri оštеćеn.

Iаkо је vеtrеnjаča оbnоvlјеnа 1971. gоdinе, nаkоn višе оd tridеsеt gоdinа nеkоrišćеnjа, оbјеkаt je prеtrpео znаtnа оštеćеnjа. Pоstојаlа је оpаsnоst оd tоtаlnоg rušеnjа, tе sе ukаzаlа pоtrеbа zа hitnim kоnzеrvаtоrskim rаdоvimа nа sаnаciјi kоnstrukciје i rеstаurаciјi оštеćеnih dеlоvа. Rаdоvi su izvоđеni tоkоm 2007. gоdinе u dvе fаzе. Timе је sprеčеnо urušаvаnjе оvоg rеtkоg primеrа nаrоdnоg grаditеlјstvа.

Ostaci druge srednjobanatske vetrenjače, u Belom Blatu, nalaze se na spisku objekata pod prethodnom zaštitom.

Na kraju, Adrian Baloš napominje da bi se o istorijskom nasleđu moralo više voditi računa.

– Sve što smo Milica i ja mogli videti, definitivno bi bilo interesantno i za domaće i strane turiste. To važi i za preostale vojvođanske dvorce i vetrenjače. Bolje bi bilo da se upoznajemo sa svojom prošlošću, a ne da idemo u Nemačku i obilazimo bavarske dvorce, ili u Holandiju da bismo saznali kako su izgledale vetrenjače – zaključuje Adrian.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.