FOTO: Leona Kamraš je podelila sa nama svoju zanimljivu životnu priču
Leona Kamraš treća je generacija u čuvenoj porodici zrenjaninskih cvećara Daruši. Cvećarski posao započeo je njen deda po majci, a kada je on rano preminuo, posao je nastavila njegova supruga, Leonina baka, pa zatim Leonina mama Sonja.
Podeli vest:
Danas, uz veliku pomoć majke, posao u proizvodnji i prodaji cveća preuzele su Leona i njena sestra Ana Marija.
– Cvećarstvo nije bio moj prvi izbor. Odrasla sam uz dve jake žene, baku i majku, koje su ceo život podredile privatnom poslu u kom nije bilo radnog vremena, ni subote, ni nedelje, ni praznika, ni odmora… Ali, kako to već u životu biva, danas je cveće moj život i posao – počinje svoju zanimljivu životnu priču za portal zrenjaninski.com Leona Kamraš.
Ne znajući čime bi se tačno bavila, Leona je odlučila da jedno leto provede radno u Americi. Posao u jednom kafiću odredio je njen život i sudbinu.
– Na tom poslu sam upoznala svog supruga Salmana Al Mubaraka, koji je u Ameriku došao iz Nigerije, sa idejom da tamo i ostane. Bila sam mu menadžerka na tom poslu i nismo odmah bili ni prijatelji. Nekako smo se pri kraju mog boravka u Americi zaljubili jedno u drugo. On je ostao u Americi, a ja sam se vratila u Srbiju – nastavlja Leona.
Naredni meseci bili su posvećeni pronalaženju neke evropske zemlje u kojoj se govori engleski jezik i koja bi Leoni i Salmanu bila dobro mesto za zajednički život.
– Odlučili smo se za Irsku. Našla sam posao bebisiterke, jer je tako najjednostavnije ući u Irsku, ali i najbezbednije živeti u prvo vreme. I kako to već neko uredi, porodica u koju sam stigla kao bebisiterka bavila se cvećarstvom. Počela sam tako da radim i taj posao – priča uz osmeh naša sagovornica.
Sledili su meseci i meseci čekanja na papire kako bi i Salman mogao da regularno boravi u ovoj ostrvskoj zemlji.
– Ono što je trebalo da traje šest meseci proteglo se na godinu i po dana. Čak je jedno vreme Salman bio kod mojih u Zrenjaninu, a ja u Irskoj. I onda sam samo jednog dana pomislila – pa, zašto bih radila u tuđoj cvećari kad imam svoju. Vratila sam se u Zrenjanin i od tada radim u porodičnom biznisu, a Salman i ja smo postali roditelji dvoje divne dece, Fride i Oluvatobija – kaže Leona.
Frida ima pet godina, a Tobi devet meseci.
– Frida je multilingvalna. Govori mađarski, koji je moj maternji jezik, kao i srpski, engleski i tatin jezik. Mnogi su mislili da ćemo je zbuniti, ali mi smo se držali pravila da određene osobe govore uvek isti jezik. Sa njom uvek govorim mađarski, u vrtiću govori srpski, u kući govorimo isključivo engleski. I nema nikakvih problema. Tako će i Tobi – nastavlja naša sagovornica.
U domovini supruga, Nigeriji, bili su jednom, pre nego što su se deca rodila. Nada se da će moći svi zajedno da odu sledeće godine. Zato su im u poseti bili Salmanova majka i baka.
– Moj suprug je jako vezan za svoju baku, koja je već stara, i bio je presrećan što su je ubedili da krene na dalek put. U Srbiji i Zrenjaninu im je bilo jako lepo, kažu da je naš grad čist i tih – priča Leona.
Salmanu je u Zrenjaninu lepo, svi su ga prihvatili a, kako kaže Leona, i Nigerijci su nam vrlo slični – dobronamerni, prijateljski nastrojeni i srdačni.
Leonu smo nedavno gledali u jednom kuvarskom zabavnom takmičenju.
– Volimo svi i da kuvamo i da jedemo. Frida obožava nigerijsku kuhinju i jako se raduje kad čuje da će tata kuvati. Problem je samo što u Srbiji ne postoji nijedna radnja sa afričkim namirnicima, pa po njih moramo u Segedin. U nigerijskoj kuhinji zastupljeniji su začini, brašno im je od biljke jam i jedu mnogo više ribe. I jedu jako ljutu hranu, toliko ljutu da je za nas skoro nejestiva, pa mi pripremamo ipak malo blažu verziju. Ali je jako ukusna i lepa – ističe Leona.
Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
I za kraj dodaje da je mislila da se ne može biti i preduzetnica i majka, ali za sada joj to dobro polazi za rukom.
– Na prvom mestu su mi porodica i deca i trudim se da napravim balans između posla i roditeljstva. Verujem da mi to uspeva, mada se desilo da sam se sa Tobijem porodila, nećete verovati, 8. marta. Rekla sam doktoru, molim vas samo ne 8. marta, a kad me je pogledao začuđeno, rekla sam – ja sam cvećarka. Na kraju je morao bukvalno da mi oduzme telefon – završava uz osmeh životnu priču Leona Kamraš.
Podeli vest:
