Evo dokaza koliko su cigle iz velikobečkerečkih ciglana bile kvalitetne!

Koliko su cigle iz velikobečkerečkih ciglana bile kvalitetne govori i primer iz jedne zrenjaninske porodice. Prilikom rušenja kotarke stare više od jednog veka, pronađene su potpuno očuvane cigle. Očišćene, dobile su novu namenu i završile u baštenskoj stazi. Najveći broj cigala je sa oznakom ciglane „Kolarov“, ali našle su se tu i cigle iz Daunove i ciglane „Ujvari“.

O velikobečkerečkim ciglanama pisao je istoričar Dejan Vorgić.

– Najviše ciglana počelo je sa radom u drugoj polovini 19. veka. Nadaleko su poznate Daunova ciglana, ciglane Klajn, Štagelšmit, Ujvari, Gojkov… Opeka je u tim ciglanama proizvođena u milionskim ciframa. Bila je vrlo kvalitetna, a vlasnici su svaku ciglu, zbog moguće zloupotrebe, obeležavali svojim imenom, odnosno žigom – objašnjava Vorgić.

Pročitajte još: Naš nekadašnji sugrađanin Čarls Kater dobio srpsko državljanstvo

Za ciglanu „Kolarov“ ne zna se koliko za neke druge. Prema nekim svedočenjima, vlasnik ciglane „Kolarov“, kom se, eto, ni ime nije sačuvalo, živeo je u kući u ulici Cara Dušana, koja je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, kao kuća u kojoj su živeli Konstantin Danil i Đura Jakšić.

Cigle nisu bile jeftine i njima su zidane kuće imućnijih ljudi

Bojan Kojičić, iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, navodi da je sretao cigle iz ciglane „Kolarov“ na terenu.

– To je bila jedna od mnogobrojnih ciglana na ovom terenu. Kako je bilo mnogo ciglana, bilo je i cigala različitih formata, što je pravilo probleme graditeljima. Naime, svaki je vlasnik ciglane pravio cigle onakvog formata kakve je kalupe imao. Zato je 1890. godine uvedena prva standardizacija formata cigle, odnosno propisane su dimenzije. Cigle nisu bile jeftine i njima su zidane kuće imućnijih ljudi. Ili se ciglom zidao ulični deo kuće, a ostali zidovi su bili od čerpića. Na terenu sam viđao različite načine obeležavanja cigle, od imena vlasnika do rednih brojeva – ističe Kojičić.

Mnogi od nekad uglednih industrijalaca grada ne Begeju potpuno su zaboravljeni, nekima se pamti ime, a da se o njima ne zna mnogo, od nekih su ostali toponimi (Klajnova bara)…

Ipak, ono što su proizvodili nadživelo ih je svojim kvalitetom.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.