• Veliki Bečkerek

    Na današnji dan je podnet predlog da Veliki Bečkerek bude preimenovan u Petrovgrad

    Na današnji dan, 29. septembra 1934. godine, podnet je predlog da tadašnji Veliki Bečekrek promeni ime u Petrovgrad.   Predlog da se grad nazove po kralju Petru Prvom podneo je narodni poslanik dr Toša Rajić na sednici Gradskog veća Velikog Bečkereka.   PROČITAJTE JOŠ: Profesor za primer: Raspust iskoristio da bi učenicima obezbedio bolje uslove […]

    Ovom ulicom je prošla jedna važna ličnost, o tome svedoči i tabla postavljena na kući

    „Pukovnik Kraljevine Jugoslavije Dragutin J. Ristić ušao je ovom ulicom u naš grad na čelu srpske vojske 17. novembra 1918. godine. Narod svom oslobodiocu“.   To piše na tabli postavljenoj na kući, koja se nalazi na kraju ulice Obala Sonja Marinković, kod kružne raskrsnice na Avali, u Zrenjaninu. Tabla je na tom mestu otkrivena 17. […]

    Elekova fabrika – 110 godina šećerane u Zrenjaninu

    Izložba „Elekova fabrika – 110 godina šećerane u Zrenjaninu“ biće otvorena u sredu, 18. avgusta, s početkom u 12 časova, u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin.   Izložba će biti otvorena u sklopu obeležavanja komemoracije povodom osamdesete godišnjice deportacije Jevreja iz Zrenjanina i Banata.   PROČITAJTE JOŠ: Vokalna grupa “Pannonica” prvi rođendan obeležila novim spotom […]

    Na današnji dan Veliki Bečkerek dobio status slobodnog trgovačkog grada

    Na današnji dan, 6. juna 1769. godine, carica Marija Terezija dodelila je tadašnjem Velikom Bečkereku privilegiju kojom uzdiže opštinu na stepen trgovišta.   PROČITAJTE JOŠ: Vodotoranj u Ečki: Jedan od simbola sela se urušava   Njom je regulisan čitav društveno-ekonomski život Velikog Bečkereka, koji je dobio status slobodnog trgovačkog grada.   Tokom 1769. godine podignuta […]

  • Evo dokaza koliko su cigle iz velikobečkerečkih ciglana bile kvalitetne!

    Koliko su cigle iz velikobečkerečkih ciglana bile kvalitetne govori i primer iz jedne zrenjaninske porodice. Prilikom rušenja kotarke stare više od jednog veka, pronađene su potpuno očuvane cigle. Očišćene, dobile su novu namenu i završile u baštenskoj stazi. Najveći broj cigala je sa oznakom ciglane „Kolarov“, ali našle su se tu i cigle iz Daunove […]

    PROZOR U PROŠLOST: Kako je funkcionisala pošta u našem gradu

    Povodom projekta JP„Pošta Srbije“, kojim se i Zrenjanin našao na poštanskim markicama, objavljujemo prigodno podsećanje na početke pošte u našem gradu.   Da bi adekvatno i sigurno naplatila svoje usluge, pošta uvodi poštanske marke kao sredstvo plaćanja za sve poslove u poštanskom saobraćaju.   Prva poštanska marka u Vojvodini, pa i kod nas, uvedena je […]

    PROZOR U PROŠLOST: OSNIVANJE PASTEROVOG ZAVODA

    Pojava besnila kod divljih i domaćih životinja u Banatu, pa i u našem gradu, bila je česta i opasna bolest i za ljude i za životinje. Ovdašnje novine često su izveštavale o pojavi besnila i o tome da su Pasterovi zavodi, gde se leče oboleli, preopterećeni, da ih ima samo u većim gradovima, a da […]

    POLEMIKA: TRAŽE DA SE GRADU VRATI IME PETROVGRAD!

    ZRENJANIN – Posle određene pauze, u Zrenjaninu je ponovo aktuelizovana priča o promeni naziva grada kome bi neki vratili staro ime – Petrovgrad. Ime Petrovgrad grad na obalama Begeja, koji se prethodno zvao Veliki Bečkerek, nosio je od 18. novembra 1935. do 2. oktobra 1946. godine, kada je preimenovan u Zrenjanin, i to ime nosi i dan […]

    PROZOR U PROŠLOST: Marija Terezija je juna 1769. izdala važnu povelju

    Vladari austrijskog carstva su uz pomoć pisanih isprava uređivali administrativne, privredne i finansijske prilike u carevini. Tako su davali potporu razvoju oblastima, gradovima i opštinama. U tom cilju, carica Marija Terezija je opštini Veliki Bečkerek 6. juna 1769. godine dodelila privilegiju kojom opštinu Veliki Bečkerek uzdiže na nivo trgovišta. Povelja je imala 15 tačaka i […]

  • OBRATITE POSEBNU PAŽNJU NA DVE VREDNE SLIKE

    ZRENJANIN – Danas vam predstavljamo deo stalne postavke Narodnog muzeja Zrenjanin posvećen likovnoj umetnosti 18. veka koja je u Banatu bila u čvrstoj vezi sa promenama koje su se dešavale na političkom, verskom i ekonomskom planu.     Veliki Bečkerek, nakon oslobođenja od turske vlasti 1716. godine, postaje značajno slikarsko sedište.   Prvu polovinu veka […]

    PROZOR U PROŠLOST: Lazar Dunđerski i njegove fabrike

    Porodica Dunđerski je bila prva srpska veleposedničko – industrijska porodica u Vojvodini. Svoj imetak porodica je sticala samopregornim radom, štedljivošću, uspešnim ulaganjem i trgovinom. Dunđerski su živeli i radili u Sentomašu, odnosno Srbobranu, u srcu plodonosne Bačke ravnice.   Svoj ugled i bogatstvo porodica je počela sticati za vreme Gedeona Gece Dunđerskog, polovinom devetnaestog veka. […]

    PROZOR U PROŠLOST: „Noćne dame“ Velikog Bečkereka

    Gradska štampa na prekretnici dva veka, devetnaestog i dvadesetog, beleži da su se sa prvim prolećnim danima u gradu, odnekuda, pojavljivale besposlene devojke. Bile su obučene neprimereno, provokativno, „nakinđurene“ i našminkane. One su svojim izgledom i ponašanjem provocirale prolaznike i narušavale moralni ugled grada.   To su najčešće bile mlade, a vrlo često i maloletne, […]

    Prozor u prošlost: Naš grad je pre Beograda imao stalni fotografski atelje

    Godine 1853. fotograf Ištvan Oldal otvorio je prvi stalni fotografski atelje u Velikom Bečkereku. Zahvaljujući tome, u istoriji koja se bavi proučavanjem i radom prvih fotografa na ovim prostorima, naš grad našao se na najvišoj istorijskoj lestvici.   Jer, dok su Beograd i Beograđane, Zagreb i Zagrepčane, Ljubljanu i Ljubljančane, fotografisali putujući fotografi, Veliki Bečkerek […]

    PROZOR U PROŠLOST: Ovo je priča o vodonošama sa Begeja

    Sve do kopanja prvih dubokih bunara između 1885. i 1895. godine stanovništvo Velikog Bečkereka imalo je problema sa snabdevanjem zdravom pijaćom vodom.   Jedan deo građana koristio je vodu iz plitkih gradskih ili sopstvenih bunara. Oni su kopani na dubini od 10 do 15 metara. Voda se iz njih izvlačila đermom ili pomoću točka. U […]

    PROZOR U PROŠLOST: Pokušaji Gradske uprave da spreči prosjačenje

    Prosjaci i prosjačenje u našem gradu, u prvoj polovini dvadesetog veka, uzeli su toliko maha da je grad morao da preduzme konkretne mere na njihovom suzbijanju.   Prema svedočanstvima ondašnje štampe, Veliki Bečkerek je bio stecište za prosjake iz cele okoline. Dolazili su mladi, zdravi, snažni ljudi i žene, sposobni i za najteže poslove, a […]

    Prozor u prošlost: Lekovito blato Banje Rusanda mnogima je pomoglo

    Sve do polovine devetnaestog veka stanovnici Melenaca i okolnih mesta bili su u uverenju da je blato i voda bare Rusanda štetna po zdravlje ljudi. Mislili su da se kupanjem u bari može dobiti šuga ili neka druga kožna bolest.   Međutim, melenačkom učenom i uglednom parohu Nikoli Bibiću neobične osobine vode i barskog crnog […]

    PROZOR U PROŠLOST: Kako su se ovde školovale zanatlije

    Svaki majstor svog zanata u prošlosti je prolazio kroz dug i trnovit put, od šegrta, preko kalfe, do majstora. Školovanje za majstora trajalo je od šest do osam godina. Bilo je uređeno i tačno propisano privilegijama i organizacionim statutima koje su od carskih vlasti dobijale zanatlije udružene u cehove.   Jedno od najvažnijih zadataka cehova […]

    PROZOR U PROŠLOST: Nekada su Bečkerečani brodom išli do Beograda

    Da bi Bečkerečani stigli brodom do Zemuna, Beograda, Novog Sada, Segedina, Pešte ili nekog drugog grada bilo je potrebno da dođu do Titela. Odatle bi lađama Tisom i Dunavom stigli do željene destinacije.   O vremenu polaska lađa i brodova iz Titela Bečkerečani su bili redovno obaveštavani od strane Parobrodarske agencije. Međutim, putnike iz Bečkereka […]

    Prozor u prošlost: Kolo srpskih sestara oduvek pomagalo nevoljnicima

    Kolo srpskih sestara u našem gradu osnovano je 1927. godine, sa ciljem da deluje i radi na humanom, prosvetnom i nacionalno – kulturnom polju.   Uprava Kola brojala je trideset članica. Prva predsednica bila je Sonja Petrović, a potpredsednice Mileva Stanojević i Smilja Bratić. Sekretarka Kola bila je Katica Lambrin, a blagajnica Dafina Stankov.   […]