Žetva koja obećava: Da li je tritikale žitarica budućnosti na našim njivama?
Tritikale, sitnozrna žitarica koja je nastala ukrštanjem raži i pšenice, sve je češći na našim oranicama. Hibridna je vrsta, budući da je nastala kombinacijom dve različite vrste iz dva različita roda. Reč je o vrsti žita idealnoj za gajenje na mestima gde se pšenica nije dobro pokazala – u pogledu kvaliteta zrna i prinosa. […]
Tritikale, sitnozrna žitarica koja je nastala ukrštanjem raži i pšenice, sve je češći na našim oranicama. Hibridna je vrsta, budući da je nastala kombinacijom dve različite vrste iz dva različita roda. Reč je o vrsti žita idealnoj za gajenje na mestima gde se pšenica nije dobro pokazala – u pogledu kvaliteta zrna i prinosa.
Kako važi za prilagodljivu kulturu, dosta dobro uspeva i u područjima na kojima je suša, a uz to je otporan i na niske temperature. Stoga se može gajiti i u planinskim predelima.
Miroslav Vukov je ratar koji se zvanično poljoprivrednim radovima bavi tek nekoliko godina, između ostalog gaji i tritikale, na oko 10 jutara. On nas je uputio u neke od osnovnih informacija.
Pročitajte još: Sa uzurpiranog poljoprivrednog zemljišta požnjeveni pšenica i ječam
– Tritikale je, kada se govori o gajenju, jednostavniji od pšenice i produktivniji, što i nije tako teško, budući da je pšenica i najzahtevnija. Ima visok sadržaj proteina u zrnu i povoljan aminokiselinski sastav. Zato je dobar za stoku i ribu, jer ne pravi masnoću. Na primer, ko gaji ribu treba da zna da riba koja u ishrani koristi tritikale nije masna. Isto važi i za svinje. One nisu masne, već imaju više mesa. Upravo zbog toga je ova kultura zahvalna za njihovu ishranu – objašnjava Vukov.
Optimalni rok za setvu u prvoj polovini oktobra
Optimalni rok za setvu je u prvoj polovini oktobra. Rezultati posla vide se posle žetve, koja počinje uglavnom posle pšenice. To je najčešće u momentu kada vlažnost zrna bude oko 13 odsto.
Kiša koja je bila uporna u junu mogla je da doprinese nalivanju zrna, ali je mogla i da uništi tritikale, pogotovo na mestima udubljenja. Prilikom obilaska jedne od parcela, Vukov nam je skrenuo pažnju na krupna zrna ove kulture.
– Ovde je dolja, koja u vreme kiša, uglavnom „udavi“ kulturu. Međutim, kako je sada nastupio sušni period, malo vode što se slilo doprinelo je dobrom kvalitetu zrna baš na mestima blizu dolje. Po svemu sudeći, prinosi bi mogli biti solidni. Ja, inače, sam prodajem svoje proizvode. Imam svoje silose, tako da ne predajem nigde ništa, jer se tako roba teško naplati kako treba. Uglavnom bude mnogo niža suma od onoga što nam je neophodno da se pokriju troškovi – kaže Miroslav Vukov za portal zrenjaninski.com.
Tritikale je žitarica koja nema velike zahteve
Kako je pomenuto, suša ne predstavlja veliku pretnju za tritikale, jer njegove ćelije imaju sposobnost da zadržavaju vodu u citoplazmi. Otporan je i na niske temperature. Stoga je i logično da je u odnosu na pšenicu otporniji u zimskom periodu i kada je u pitanju pojava leda, ali i otapanje snega.
Kada se govori o zemljištu, tritikale uspeva najviše na černozemima, ali se dobro pokazao i na tresetištima i peskotivom tlu, kao i na zemljištu sa povećanom kiselošću.
Još jedna od ključnih odlika tritikalea je dobra otpornost kada su u pitanju bolesti strnih žita. Takođe je veoma tolerantan za vodeće štetočine koje su pretnja drugim žitaricama.
Upravo zato nije ni čudo što je tritikale u redu značajnijih ratarskih kultura.
Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.