Taraškim stočarima ostala najlošija zemlja pa stoka nema gde da pase

Kada se za nekoliko nedelja krave i ovce, koje su od aprila na taraškim pašnjacima, vrate u štale i torove, to će maltene biti skeleti. Njihovim vlasnicima ostaje da za nekoliko zimskih meseci stoku vrate u kondiciju, a onda sve ispočetka. Ovo za portal zrenjaninski.com tvrdi Boža Marinkov, predsednik Pašnjačkog odbora Taraša.

Marinkov ovu funkciju obavlja poslednjih 11 godina i kaže da je potpuno upoznat sa situacijom. Stoka se sa pašnjaka vraća iscrpljena, jer je za pašu stočarima u ovom selu ostala najlošija zemlja.

– Pašnjačkom odboru Taraša je 1992. godine, uredbom tadašnje Vlade, vraćeno 529 hektara zemlje, pašnjaka, utrina, trstika… Od tih 529 hektara, odgovorno tvrdim, danas stočari mogu da koriste oko 300 hektara, i to najnekvalitetnijih pašnjaka. Ostala, mnogo kvalitetnija zemlja je uzurpirana, koriste je razni, a mi smo pred tom pojavom nemoćni – tvrdi Boža Marinkov.

PROČITAJTE JOŠ: Porodični posao: Mlevena paprika iz Mužlje je provereno dobrog kvaliteta

Ne samo što imaju manje između 200 i 230 hektara zemlje, nego je stočarima za napasanje ostalo oko 300 hektara slatine, čiji je kvalitet nula. Slatina pregori od vrućine još u junu i stoka gotovo da nema šta da pase.

– Mi smo tražili da na teren izađe republički inspektor. Kad je izašao i video stanje na terenu, uputio nas je da angažujemo geometra, pa da sa nalazom mernika idemo na sud. Niti imamo pare za geometra, niti imamo mogućnosti da se sudimo ko zna koliko godina – naglašava Marinkov.

Boža Marinkov: Mi nismo usamljen primer

Pašnjački odbor je u pašnjake u taraškom ataru poslednjih godina ulagao i radio ono što je u njegovoj moći.

– Izgradili smo pojilište na solarni pogon, prvo takve vrste u Srbiji. Iskopali smo dva bunara, ugradili pumpe, da stoka ima gde da pije vodu. To je ono što možemo. Za ostalo, trebalo bi da se pobrine država. Jer, stalno slušamo kako se smanjuje stočni fond. A jedan od razloga je i uzurpacija pašnjaka. Nismo mi usamljen primer. Toga ima i u Elemiru, Melencima, Aradcu… Sa tim se problemom suočavaju i drugi pašnjački odbori. Još se mi sa brojem stoke i držimo u odnosu na druga sela – ističe Boža Marinkov.

U seoskom stadu trenutno ima 160 krava, ali na pašnjak izlaze i krave sa jedne farme. Takođe, na pašnjacima se napasa i između 600 i 700 ovaca.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.