Nema boljeg: Čuveni pasulj iz Ravnog Topolovca roditelji šalju deci čak i u inostranstvo

– Ima više razloga zašto je proizvodnja pasulja u Ravnom Toplovcu desetkovana. Pasulj je zahtevna kultura i na njegovu proizvodnju jako utiču klimatske promene. A mi nemamo semena prilagođena promenama. Problem je i prekomeran uvoz nekvalitetnog pasulja iz celog sveta, kom se ne staje na put poslednju deceniju i više. Tu je i hroničan nedostatak radne snage, a taj problem je iz godine u godinu sve veći. Ne vidim da za domaći pasulj, pogotovo ovaj toplovački, mogu da dođu bolji dani. Može biti samo gore – kaže za portal zrenjaninski.com proizvođač pasulja iz Ravnog Topolovca Dragan Magazinović.

Magazinović je takođe smanjio površine pod pasuljem, ali i dalje svake godine seje četiri vrste koje se najviše traže i najlakše nađu put do kupca.

– Sejem, kako to mi ovde zovemo, žuto-zeleni pasulj „sumporaš“, jer se taj najviše traži. Zatim sejem „zlatka“, tamno – braon pasulj koji vremenom biva sve tamniji, zatim „trešnjevac“ i beli „gradištanac“. Neki su za čorbu, neki se kuvaju kao gusti pasulj ili zapečen, a neki su odlični za salatu. Najviše prodajem na pijacama u Temerinu, Rumi, Novom Sadu, na „Najlonu“ i po vašarima. I, naravno, od kuće. Ko jednom kupi od mene, verujte da se uvek vraća. Zanimljivo je i da roditelji šalju moj pasulj deci u inostranstvo. Kažu, nema nigde pasulja kao što je ovaj domaći, topolovački – tvrdi Magazinović.

Zemlja u ataru Ravnog Topolovca je dušu dala za gajenje pasulja.

– Probali su mnogi u okolini, ali ne vredi. Naša zemlja ima nešto što pasulju daje poseban ukus. Zato mi je jako žao što smo nešto što bi moglo biti naš brend tako zapostavili – ističe Magazinović.

On dodaje da danas uvozimo svetsko „smeće“ od pasulja.

PROČITAJTE JOŠ: Prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u okrugu u poslednje tri godine samo raste

– Do našeg tržišta stigne pasulj iz ratnih rezervi drugih država. Stoji tamo sedam – osam godina, pa kad dođe vreme da se ratne rezerve obnove, prodaju ga nama. Onda se takav pasulj, da bi uopšte mogao da se skuva, tretira „hemijom“. To se vidi kad se na površini vode u kojoj se pasulj kuva pojavi pena – objašnjava Magazinović.

Pasulj iz uvoza je jeftiniji, a u besparici mnogi ne razmišljaju odakle je stigao.

– Domaći pasulj ne može da bude jeftiniji. Verujte da radnu snagu plaćamo kao suvo zlato i ne možemo da je pronađemo. Već godinama angažujem žene iz Kleka i Bašaida, prosek godina im je 75, i čuvam ih kao malo vode na dlanu. Idem kolima po njih u Bašaid, usput prođem četiri sela u kojima ne mogu da nađem nekog ko bi radio. Prošle godine sam nudio traktoristi hiljadu dinara na sat i nisam ga našao. Neće niko da se praši – navodi Magazinović.

PROČITAJTE JOŠ: Skela na Tisi u Tarašu ponovo u funkciji

Iako su temperature već povoljne, Magazinović još nije počeo ovogodišnju setvu pasulja.

– Sačekaću da prođe najavljeno zahlađenje, pa ću onda. Već se naslućuje da će i ova godina biti sušna a leto tropsko. Imam sistem za zalivanje, ali ako su temperature noću iznad 20 pa i više stepeni, slaba je vajda. Zalivate ga i barite na njivi. Onda ujutru sledi prskanje, jer plamenjača jedva čeka. I tako ukrug. Proizvodnja je sve zahtevnija i sve skuplja. Videćemo dokle ćemo izdržati – ističe Dragan Magazinović i dodaje da bi država morala da zaštiti domaću proizvodnju ovog zdravog povrća.