• KUPUJEMO LUK SA NAŠIH NJIVA, ALI OD HOLANDSKOG SEMENA

    BELO BLATO, IDVOR – Domaće vrste crnog luka praktično više i ne postoje, a na pijacama i marketima kupujemo luk proizveden na našim njivama, ali od holandskog semena. – Nema semena domaćeg pogačara – kaže za portal zrenjaninski.com povrtar iz Idvora Milan Kulačić. – Ako se ne seje originalno seme, onda je tu proizvodnju teško […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    KUPUJEMO LUK SA NAŠIH NJIVA, ALI OD HOLANDSKOG SEMENA

    BELO BLATO, IDVOR – Domaće vrste crnog luka praktično više i ne postoje, a na pijacama i marketima kupujemo luk proizveden na našim njivama, ali od holandskog semena.

    Foto: Dušan Bartolović

    – Nema semena domaćeg pogačara – kaže za portal zrenjaninski.com povrtar iz Idvora Milan Kulačić. – Ako se ne seje originalno seme, onda je tu proizvodnju teško održati. Ima mnogo „bikova“, kvari se, jednom rečju komplikovanije je i neisplativo. Povrtari iz Kovačice nekad su proizvodili mnogo više domaćeg „pogačara“ i onog crvenog slatkog, koji smo jeli kao salatu, sada toga gotovo da i nema. Holandski bolje stoji, tvrd je, ne „tera“, lakše nađe put do marketa gde se sada i najviše trguje, ističe Kulačić, koji će ove godine posejati luk na dva lanca, a na jednom će se ipak naći i domaći pogačar.

    – On bi trebalo da bude skuplji višestruko, ali nema to ko kod nas da plati – kaže Kulačić.

    Ipak, na nedavnoj „Kobasicijadi“ u Belom Blatu, na jednog tezgi pronašli smo domaći pogačar koji se prodavao za 120 dinara, kao i domaći beli luk, koji je koštao 600 dinara. Lepo upakovan, čekao je kupce.

    – Možda nekog Beograđanina – smeje se Kulačić, koji tvrdi da tako ekskluzivna roba u koje spadaju sad i domaće sorte luka imaju prođu samo u Beogradu.

    Da ćemo se i ove godine poželeti ukusa domaćeg crnog luka potvrđuje i Tibor Molnar iz „Carske bašte“.

    – Domaći pogačar se sadi iz arpadžika, a arpadžik iz semena, a toga je sve manje – objašnjava Molnar. – Povrtari se žale da je sve teže proizvesti domaći crni luk, i jednom rečju isplativije je sejati holandske vrste. Našem ukusu je smetalo to što je holandski tvrd, ali sada postoje i sorte koje su mekše, ali one ne mogu dugo da stoje, dodaje Molnar.

    I proizvođača arpadžika ima sve manje, a najpoznatiji su u Hetinu i Banatskoj Topoli.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Poljoprivreda