KAKVE SMO POLITIČKE STRANKE IMALI

ZRENjANIN – Tek kada je republičko Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pre nekoliko godina obnarodovalo spisak političkih stranaka brisanih iz zvanične evidencije, Zrenjaninci su mogli da saznaju za neke od njih. Ali, i za njihove, često i samozvane lidere koji, bez želje ikoga da uvredimo, ni najrođenije nisu uspeli da ubede da partijsku knjižicu metnu u džep sakoa.

Donedavno se, da je suditi po broju registrovanih stranaka, moglo zaključiti da u ovoj banatskoj varoši bitiše više političara nego u nekim državama. Kad nemaš šta pametnije da radiš, a ti osnuj partiju. Nek’ se nađe na papiru, nije zgoreg. A vrbovanje glasača, učestvovanje na izborima, u vlasti – otom – potom.

Prva na popisu utihnulih našla se Banatska stranka, bivšeg i pokojnog predsednika Dušana Topalova, zrenjaninske legende znane međ’ svetom i po nadimku Palac. Bio je Dušan i kandidat za lordmera, ali nije uspeo u trci do fotelje. Prestigao ga je, baš kao i ostale, Goran Knežević. Za to predizborno vreme vezuje se i dosetka na račun Topalova. Dokoni novinari, u trenucima inspiracije, smislili su mu slogan, aludirajući na njegov nadimak, a glasio je: „Ja vama Palac, vi meni srednji prst“. Posle smrti Topalova, kormilo u Banatskoj stranci preuzeo je Živa Vita, ugledni privrednik ovdašnji, koga je, nedugo posle toga, zadesila – smrt. Bilo je kasnije pokušaja da se partija oživi, ideološkim nitima poveže sa nekim drugima, no u tome se nije uspelo. Odlukom ministarstva otišla je u istoriju.

Plebs je bio iznenađen saznanjem da su u gradu na Begeju postojale i partije sa predznakom jugoslovenskih i komunističkih. Jugoslovenska radikalna zajednica, Pokret za ekonomsku obnovu Vojvodine – Jugoslavije, Nova komunistička partija Srbije, nazivi su nekih od njih. Ova potonja hvalila se da joj pristupa sve više članova, razočaranih u demokratiju, i da će sigurno prikupiti dovoljan broj potpisa važnih za registraciju. Imali su, međutim, „novi komunisti“ jedno teško breme za vratom – falila im je kancelarija i kompjuteri, nisu znali kako da zavedu sve te silne potpise. Eto, desi se da im baš računar pomrsi sve račune.

Svojevremeno su na lokalnim izborima učestvovali i Odbrana Zrenjanina i Pokret Ravnopravnost. I obe stranke su uspele da pređu cenzus i jedno vreme budu deo vladajuće koalicije. Odbrana Zrenjanina se, međutim, posle nekoliko godina povukla sa lokalne političke scene, a Pokret Ravnopravnost, bežeći od dugova koje je ostavio kao zakupac poslovnog prostora u ulici Cara Dušana, nedavno se utopio u Socijaldemokratsku uniju. A prethodno je pristupio Socijaldemokratskoj partiji Srbije Rasima Ljajića.

Bez stranke je ostao i Bojan Kostreš! Nije ono što ste pomislili u prvi mah. Niti je Liga socijaldemokrata Vojvodine ugašena, niti je Kostreš izbačen iz nje. Manje je poznato da je jedan od viđenijih ligaša imao na sebe registrovanu Političku organizaciju „Slobodna Vojvodina“, sa sedištem u rodnoj Ečki, selu tik do Zrenjanina. Vojvođanski predznak nije pomogao još nekima da očuvaju pozicije na političkoj mapi. Vojvođanska stranka i Srpska vojvođanska stranka, takođe, od sada će se spominjati samo kada se bude govorili o istoriji višestranačja u Srbiji i Zrenjaninu. Baš kao i izvesna Ekološka stranka.