Izbori u Srbiji: Ko plaća poruke biračima i šta zauzvrat očekuje?

Poruke biračima pred izbore u Srbiji

Prema snimcima ekrana objavljenim na lokalnom nalogu na Iksu, pojedini građani prijavili su da su dobili direktne poruke sa pozivom da na izborima glasaju na određeni način. U prepisci je naveden „Program podrške Evropske unije razvoju demokratije na Balkanu“, a poruke su pripisane Međunarodnom institutu za demokratiju i izbornu pomoć, poznatom kao International IDEA.

Za birača koji dobije takvu poruku prvo pitanje je jednostavno: ko mu se obraća i zašto baš njemu? Zatim dolaze pitanja o novcu, podacima građana i eventualnoj političkoj koristi. Odgovori su važni naročito ako sadržaj prelazi granicu između podsticanja izlaznosti i preporuke kako treba glasati.

Ko je International IDEA i ko snosi odgovornost?

O samom Institutu postoji dovoljno javnih podataka. International IDEA je međuvladina organizacija sa sedištem u Stokholmu. Nije švedska nevladina organizacija. Prema zvaničnom opisu, njen sekretarijat odgovara Savetu država članica, a među poslovima kojima se bavi nalaze se izborni procesi, političko učešće i procena stanja demokratije.

Ta razlika je bitna i za pitanje odgovornosti. Ako poruke zaista potiču od Instituta, javnost treba da zna u okviru kog programa su poslate. Naziv i logotip u prepisci jesu razlog da se zatraži objašnjenje, ali sami ne utvrđuju identitet pošiljaoca.

Finansiranje International IDEA i veza sa Evropskom unijom

Finansijska saradnja Instituta sa Evropskom unijom javno je navedena. EU se na njegovom sajtu nalazi među vodećim donatorima projekata. Od toga je odvojeno osnovno finansiranje koje obezbeđuju države članice. Institut objašnjava i da projektni novac služi za konkretne aktivnosti dogovorene sa donatorom.

Upravo zato vredi utvrditi da li je obraćanje srpskim biračima bilo deo takvog dogovora. Ako jeste, ko je odredio cilj kampanje, odabrao primaoce i odobrio poruke? Objavljivanje imena donatora ne daje automatski odgovore na ta pitanja.

Novi sporazum EU i pitanje finansiranja kampanje

Dodatnu pažnju privlači saopštenje koje je Institut objavio 7. septembra 2026. U njemu je predstavljeno potpisivanje novog Okvirnog sporazuma o finansijskom partnerstvu sa EU, sa predviđenom saradnjom u naredne četiri godine. Sporazum obuhvata izborne institucije, građansko učešće, političke stranke i parlamente, posmatranje izbora, medije i integritet informacija.

Prema istom saopštenju, partnerstvo nije novo. Institut je tokom prethodne saradnje sproveo desetine projekata finansiranih sredstvima EU širom sveta.

Vremenska blizina tog saopštenja i srpskih izbora otvara mogućnost da se ispita veza sa porukama. Jedna pretpostavka jeste da je kampanja sprovedena na osnovu zadatka proisteklog iz novog partnerstva. Međutim, u objavljenom saopštenju nema pomena Srbije niti slanja poruka njenim biračima. Tu vezu može da pokaže dokumentacija o konkretnom projektu, njegovom finansiranju i sprovođenju.

Da li postoji veza između sporazuma i poruka biračima?

Regionalni pravac rada Instituta nije skriven. Na stranici posvećenoj Zapadnom Balkanu navodi se podrška reformskoj agendi EU, uz saradnju sa izbornim organima, donosiocima odluka i civilnim društvom radi poboljšanja izbornih standarda.

Uloga Instituta na Zapadnom Balkanu

Iz toga se vidi kakve reforme Institut podržava. Ne vidi se da li podržava neku određenu izbornu listu. To se može zaključivati tek iz sadržaja aktivnosti, izbora partnera i načina na koji su sredstva upotrebljena.

Za Srbiju je osetljivo upravo pitanje da li se novac iz inostranstva koristi za davanje prednosti pojedinim domaćim političkim opcijama. Razumljivo je da država želi da zaštiti izborni proces od takvog uticaja. Međunarodna organizacija koja neposredno kontaktira birače zato treba da objasni kako je pribavila njihove podatke, po kom osnovu ih koristi i kakvu ulogu imaju njeni lokalni saradnici.

Zaštita izbornog suvereniteta i podataka građana

Istovremeno, razmere kampanje ne mogu se proceniti samo na osnovu nekoliko poruka. Za tvrdnju o masovnom slanju potrebni su podaci o broju primalaca, mestu njihovog prebivališta i periodu u kojem je prepiska stizala. Treba razlikovati i pokušaj uticaja od njegovog stvarnog učinka na glasanje.

Vreme slanja, delokrug rada Instituta, evropsko finansiranje, novi sporazum i ime pošiljaoca u porukama zajedno opravdavaju proveru. Ipak, svaki od tih elemenata govori nešto drugo. Finansiranje i partnerstvo su javno dokumentovani. Ko je poslao poruke i sa kakvim izbornim ciljem mora da se utvrdi zasebno.

Koje dokaze je potrebno proveriti?

Još je zahtevnija tvrdnja da Brisel preko mreže institucija i nevladinih organizacija pokušava da na vlast dovede snage spremnije da slede njegove stavove. Za takav zaključak potrebno je pokazati ko učestvuje u mreži, kako se aktivnosti usklađuju, kuda ide novac i ko od njih politički dobija.

Da li postoje dokazi o političkom uticaju Brisela?

Opšti sporazum to ne dokazuje. Ali ukoliko dokumenti pokažu da je finansiran konkretan zadatak usmeravanja glasova, naziv „podrška demokratiji“ ne bi umanjio značaj takvog nalaza. Pritom se odgovornost Instituta, kao međuvladine organizacije, mora razlikovati od odgovornosti eventualnih nevladinih partnera na projektima.

I vlasti imaju obavezu da svoje zaključke potkrepe. Strano finansiranje ne čini svaku organizaciju učesnikom političkog mešanja, niti opravdava optužbe protiv celog civilnog društva. Pravila imaju smisla samo ako se primenjuju jednako.

Odgovornost vlasti i zaštita civilnog društva

Srbija je, uostalom, pozvala međunarodne posmatrače. Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava navela je da je misiju rasporedila na poziv domaćih vlasti. Među oblastima koje prati nalaze se digitalne kampanje, transparentnost finansiranja i sposobnost institucija da odgovore na domaće i strane pokušaje mešanja. Takva saradnja ostavlja prostor i za nadzor konkretnih spornih aktivnosti.

Međunarodni nadzor izbora u Srbiji

Pred izbore bi najkorisniji odgovor bio objavljivanje podataka o kampanji: ko ju je sproveo, koliko je koštala, kome se obraćala i šta je od primalaca tražila. Time bi se razjasnila i odgovornost pošiljaoca i uloga donatora. Građani koji dobijaju političke poruke imaju pravo da znaju čiji interes stoji iza njih, pre nego što odluče kome će dati glas.