• PROMOCIJA KNJIGE „BANATSKA MALA PRUGA“ U NARODNOM MUZEJU

    ZRENJANIN -Promocija knjige „Banatska mala pruga“, autora dr Milana Micića, dr Marie Silađi i dr Ferenca Nemeta biće održana u salonu Narodnog muzeja Zrenjanin, u sredu, 27. septembra, sa početkom u 19 časova.     Pored autora, na promociji će govoriti i recenzent knjige dr Filip Krčmar i Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, koji […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    PROMOCIJA KNJIGE „BANATSKA MALA PRUGA“ U NARODNOM MUZEJU

    ZRENJANIN -Promocija knjige „Banatska mala pruga“, autora dr Milana Micića, dr Marie Silađi i dr Ferenca Nemeta biće održana u salonu Narodnog muzeja Zrenjanin, u sredu, 27. septembra, sa početkom u 19 časova.

     

    banatska mala pruga
    Korica knjige

     

    Pored autora, na promociji će govoriti i recenzent knjige dr Filip Krčmar i Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, koji je izdavač ove knjige.

     

    U knjizi je obrađena istorija banatske uskotračne pruge, koja je zvanično bila sastavni deo Torontalske vicinalne železnice, a nezvanično Čekonjićeva uskotračna pruga, ili Banatska mala pruga. To je povesnica o usponu i razvoju naseljenih mesta na liniji kojom je saobraćala. A ta linija se protezala između tadašnjeg županijskog središta, Velikog Bečkereka (današnjeg Zrenjanina) i Žombolja (danas: Jimbolia, Rumunija), sedišta jedne od najbogatijih banatskih veleposedničkih familija – porodice Čekonjić.

     

     

    Banatska mala pruga bila je aktivna počev od jeseni 1898, od njenog zvaničnog puštanja u rad, pa sve do 1969. godine, kada su nestali skoro svi tragovi njenog postojanja: i šine, delom i stanične zgrade, i signalizacija.

     

    U Banatu je, kako vreme protiče, sve manje onih koji još pamte putovanja Banatskom malom prugom, koji se još sećaju karakterističnog zvižduka njene lokomotive, ugođaja železničkih čekaonica i restorana, prijateljskih gestova mašinovođe i gustog dima koji je putnike, bez izuzetka, redovno terao na kašalj.

     

    Ali sada, kada je više nema, njen nedostatak stvara, ili bolje rečeno, povećava nostalgiju za njom, te je možda upravo ovo zadnja prilika da se njena stvarna priča, u svetlu arhivske građe i sećanja Banaćana, otrgne od zaborava i ostavi u amanet nekim budućim pokolenjima. Generacijama koje je ne pamte, ali koje imaju moralnu obavezu da ona nikada ne padne u zaborav.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Kultura