Na festivalu „Banatski dani teku“ biće predstavljeni svadbeni običaji, trukerski zanat i gurmanluci
Festival nematerijalnog kulturnog nasleđa „Banatski dani teku“, drugi po redu, biće održan od 15. do 17. septembra u Atrijumu Narodnog muzeja Zrenjanin. Ovom prilikom biće predstavljeno i promovisano kulturno nasleđe jedne izuzetno bogate multikulturalne sredine kakav je Banat. Učesnici programa su većinski narodi koji naselјavaju Banat: Srbi, Mađari, Rumuni i Slovaci, a ulaz je […]
Festival nematerijalnog kulturnog nasleđa „Banatski dani teku“, drugi po redu, biće održan od 15. do 17. septembra u Atrijumu Narodnog muzeja Zrenjanin. Ovom prilikom biće predstavljeno i promovisano kulturno nasleđe jedne izuzetno bogate multikulturalne sredine kakav je Banat.
Učesnici programa su većinski narodi koji naselјavaju Banat: Srbi, Mađari, Rumuni i Slovaci, a ulaz je besplatan. Autorka projekta je muzejska savetnica – etnološkinja Narodnog muzeja Zrenjanin Rajka Grubić.
PROČITAJTE JOŠ: Vredne nagrade za Mušku vokalnu grupu „Pannonica“ na festivalu u Kragujevcu
Prvog dana, u petak, od 18 časova, biće predstavljeni svadbeni običaji Mađara, Slovaka, Rumuna i Srba. Učesnici programa su KUD „Petefi Šandor“ iz Mužlјe, Kulturno-prosvetno društvo „Jednota“ iz Gložana, KUD „Uroš Predić“ iz Orlovata i Udruženje za umetnost i kulturu Rumuna „Vikentije Petrović Bokaluc“ iz Torka.
„Lokalne zajednice će predstaviti sopstveno nematerijalno kulturno nasleđe preko svadbenih običaja. Oni se izvode sa cilјem da obezbede mladencima srećan život, da ih zaštite od zlih sila – pre svega nevestu koja je po opštem narodnom verovanju, upravo u momentu napuštanja svoje kuće i ulaska u mladoženjinu kuću, najviše podložna zlim uticajima“, navode organizatori festivala „Banatski dani teku“.
Trukeri – zanatlije koje su proizvodile mustre za vez
Drugog dana, u subotu, takođe s početkom u 18 sati, učesnice Roža Horvat iz Mužlјe, Violeta Fijat iz Ečke i Ilonka Petrović iz Zrenjanina predstaviće trukerski zanat.
Narodni vez predstavlјa jedan od najznačajnijih segmenata narodne umetnosti. Nastajao je uporedo sa tkanjem, razvijao se od monograma preko stilizovanih i svedenih geometrijskih i vegetabilnih formi. Krajem 19. veka i prvih decenija 20. veka, pod uticajem visokih umetničkih stilova, narodni vez dostiže vrhunac, kako u tehnikama tako i u ornamentici.
U tom periodu se pojavlјuju i trukeri – zanatlije koje su proizvodile mustre za vez. Oni su izrađivali mustre od drvenih kalupa, na kojima je oblikovana šara od bakarnih traka. Nakon toga, mustra sa kalupa, u koju je utiskivana plava boja, prenosila se na papir – šablon, a sa papira na platno. Ovaj proizvod je najpre bio dostupan samo najbogatijem sloju stanovništva. Vremenom, jednom otrukovane i izvezene mustre dalјe su se precrtavale (slobodnom rukom, pomoću aluminijumske kašike koja se utrlјavala u kosu ili mast, ili pomoću indiga). Na taj način su se širile i među siromašnijim slojevima stanovništva.
„Danas se retko može sresti osoba vična trukerskom zanatu. Promovisanje ovog zanata i samog veza, kao izuzetno važnog segmenta narodnog stvaralaštva, ima za cilј da ukaže na mogućnosti koje bi te kulturne potencijale očuvali i preneli u savremene modne tokove“, ističu u Narodnom muzeju Zrenjanin.
Od testa „u kiselo“ pravlјeni kultni hlebovi
Poslednji dan festivala „Banatski dani teku“ posvećen je gurmanlucima to jest pecivima izrađenim od testa „u kiselo“. Srpske običaje predstaviće od 18 časova Asocijacija žena Srbije – Mesni odbor Orlovat i Udruženje žena „Vredne ruke“ iz Botoša. Slovačke običaje predstavljaju udruženja žena „Oko“ iz Hajdučice i „Ruža“ iz Aradca, rumunske „Bakice“ iz Uzdina i Ženski odbor rumunske pravoslavne crkve Svetog Dimitrija iz Sutjeske, a mađarske udruženja „Bulka“ iz Debelјače, „Remus“ iz Mužlјe i Klub žena „Mužlјa“.
Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Pored osnovne namirnice – hleba, od testa „u kiselo“ pravlјeni su i kultni hlebovi odnosno obredni kolači i peciva. Oni su se pripremali tokom većih verskih praznika. Svrha ovih obrednih kolača je bila, pre svega, da obezbede plodnost i uspeh u poslu, snagu i zdravlјe ukućana, blagostanje i napredak, dobar rod… Ovi kolači su uvek pripremani od najbolјeg i najbelјeg brašna. Ukrašavani su na određene načine u zavisnosti od prilike za koju su spremani.
Talentovani harmonikaš Dario Mihaljević dobio poziv da se pridruži grupi „Božuri“
Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.