KNJIGA ZA VIKEND: PREPORUKA SRĐANA VIDRIĆA
I ovog petka objavljujemo književnu preporuku. Ovog puta našim čitaocima knjigu preporučuje knjižar Srđan Vidrić. On se odlučio za roman „Mašina za pravljenje Španaca“ Valtera Uga Maija. „Mašina za pravljenje Španaca“ portugalskog pisca Valtera Uga Maija četvrta je po redu knjiga iz Lagunine edicije Prometheus koja ima za cilj da srpskoj čitalačkoj publici […]
Podeli vest:
I ovog petka objavljujemo književnu preporuku. Ovog puta našim čitaocima knjigu preporučuje knjižar Srđan Vidrić. On se odlučio za roman „Mašina za pravljenje Španaca“ Valtera Uga Maija.
„Mašina za pravljenje Španaca“ portugalskog pisca Valtera Uga Maija četvrta je po redu knjiga iz Lagunine edicije Prometheus koja ima za cilj da srpskoj čitalačkoj publici predstavi savremeni (angažovani) evropski roman. Projekat je dobro zamišljen i do sada je objavljeno pet knjiga – po jednog grčkog, italijanskog, austrijskog i rumunskog autora.
Naime, u pitanju je roman čiji je pripovedač i glavni lik ostareli Antonio Žorž da Silva kojeg, nakon smrti supruge Laure, protiv svoje volje smeštaju u starački dom. Međutim, kako vreme bude odmicalo, Silva će se sve više prilagođavati, razmišljati o svom možda promašenom životu i u novom okruženju po prvi put steći (prave) prijatelje.
Ceo roman je pisan malim slovima i s proređenom interpunkcijom što donekle podseća na knjige autorovog mnogo poznatijeg zemljaka Žozea Saramaga.
Razočaran u svoju decu, a naročito sina koji nije došao ni da ga obiđe, i kukavički i podanički život kakav je vodio za vreme fašističkog režima Antonia de Oliveire Salazara, Silva će tek u svom trećem dobu uspeti da dotakne ono što bi se moglo nazvati smislom života. Roman je prožet finom dozom humora i ironije što ga, uprkos neuobičajenoj koncepciji teksta, čini prilično prohodnim za čitanje. Pripovedačeva razmišljanja o životu, smrti, starosti, diktaturi, demokratiji, identitetu, prijateljstvu, ljubavi i privrženosti ponekad prevazilaze razmišljanja „običnog“ čoveka što je odlično motivisano iskustvom i starosnom dobi glavnog junaka.
Na momente, ovaj roman, pre svega zbog ambijenta i dijaloga koji se vode među likovima, priziva u svesti „Čarobni breg“ Tomasa Mana. Iako, poput nekih drugih uspelih umetničkih dela, kakav je recimo film „Mladost“ Paola Sorentina, tretira nikad neaktuelniju temu starosti, ovaj roman nas podseća na jednu veoma jednostavnu istinu koju je moj sedamdesetšestogodišnji deda sažeo u misao da onaj koji želi dugo da živi mora i da ostari.“
Priredila: Aleksandra Idvorjan
Podeli vest:
