KNJIGA ZA VIKEND: PREPORUKA IGORA NAĐALINA

Književnu preporuku na koju ste navikli iz nedelje u nedelju, pripremili smo vam i u susret ovom vikendu. Ove nedelje donosimo vam sasvim neobičnu preporuku – dizajner Igor Nađalin, rešio je da Zrenjanincima ukaže na knjigu „Vidimo se na kazanu“ našeg sugrađanina Nenada Pantića. Neobična preporuka donosi i neobičan sadržaj.

„Aleksandra me je nekoliko puta pitala da li želim da preporučim neku knjigu, pa da i moja slika izađe na internet. Delom zbog puno obaveza, delom zbog naslova ove serije tekstova, delom zbog toga što mislim da ja nisam neko ko sme i treba narodu da preporučuje knjige, pa bile to i te za opuštanje, nikako nisam stizao. Prvo sam razmišljao da napravim parodiju i preporučim neku pet tona tešku, od boga i od filozofa samih, zaboravljenu filozofiju, sa sve citatima od kojih hoće da zaboli glava ako pokušaš da se kroz njih probiješ, ili da pravim spisak knjiga koje po mom skromnom mišljenju moraju da se pročitaju i uđu u školsku lektiru, te sam se setio Pantinog životnog gesla: „Ako mogu svi, što ne bih i ja“ i ideja se sama stvorila. Sve se lepo sklopilo.

Iskoristiću medijski prostor koji mi je ustupljen dobrotom Aleksandrinom, i pozvati vas, Zrenjanince, da pročitate knjigu našeg sugrađanina, legende zrenjaninske, Nenada Pantića Pante, rodonačelnika i za sada jedinog pesnika Udrilirizma. Znate Pantu, znate pesme, a ne znam da li znate da Panti treba pomoć. Naime, Panta je školski primer žrtve tranzicije, radio je u Jugoremediji, ostao bez posla u nezgodnom životnom dobu, ne svojom krivicom, i još ostao uskraćen za 14 plata. To ga je pre par godina dovelo u jako lošu finansijsku situaciju u kojoj se i danas nalazi.

Udrilirizam kao pokret u književnosti tek čeka da bude prepoznat i priznat od svetske kritičke javnosti i kada se to dogodi – nebo će biti granica za Pantu. Do tada, jednog od retkih avangardnih umetnika našeg „malog grada u preriji“ treba podržati. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što vas je svojim pesmama zabavljao, obogatio vam duh, što ste ih slušali preko neta ili na piratskim snimcima njegovog prvog albuma „The Best of The Greatest Hits“ a niste za to plaćali.

Kao mamac da kupite knjigu, „tizer“ takozvani, evo jednog pevanja, koja predstavlja svetli primer pravog Udrilirističkog stvaralaštva:

OJ MILEVA! (pevanje treće)

Posle suludih devijacija pili smo pivo sa šlagom, jer smo mislili

da ćemo na taj način bolje osetiti spokojstvo koje je dopiralo iz

kamina u kome je gorela suva bukovina.

Odjednom, osetio sam bujanje stvaralačkog nagona i bacio se prema

klaviru, urlajući : „Ja želim da stvaram! Da komponujem! Ja sam

klavirista – tačnije umetnik!“

Ti si se isprečila između nas i rekla: „Ne! Ti si zidar! A mene ne

interesuje tvoj interes za moje interese u domenu tvojih pobuda!“

Tada mi je sve bilo jasno u tvojim rečima, osetio sam u njima neku

iskonsku mističnost koja me je opominjala da ne insistiram.

Da biste pročitali ovu genijalštinu od knjige, morate prvo da je kupite. Džaba ćete obijati pragove knjižara, nema tamo ovog grumena zlata. Knjigu možete nabaviti samo lično od autora, i to preko telefona 061/117 0070, sa popustom košta svega 300 dinara i nema ih Panta još mnogo. Tako da – ne časite časa, nego telefon u ruke, ako vam nije već non-stop u ruci, i naručite. Jedinstvena prilika, „akcija!“ takoreći, uz knjigu ide i posveta autora. To je ujedno i pametno ulaganje novca, jer kad se Udrilirizam konačno uvrsti u svetsku književnu baštinu i zauzme svoje zasluženo mesto u istoriji umetnosti, ta knjiga će vredeti mnogo više.  Znači, Panti je lepo kad mu kažete: „Gde si, Panto legendo! Gde si, care …“ i to, ali od toga ne može da plati račune. Od prodaje svoje umetnosti može.“

Priredila: Aleksandra Idvorjan