KNJIGA ZA VIKEND: Nova preporuka Danijele Grčki

Zima je uvek idealno godišnje doba za čitanje. Ovog januarskog vikenda predstavljamo vam nadaleko poznati roman autorke Meri Šeli – reč je, naravno, o „Frankenštajnu“. O njemu je, za naš portal, pisala Danijela Grčki.

„U strahovitoj zimi zavejanoj praznicima, novogodišnjim odlukama i ostalim duhovnim poletima, predlažem da vam se u rukama nađe jedno kanonsko delo staro 200 godina. To je knjiga čiju premisu svi znamo. Ili barem mislimo da znamo. Za svoju knjigu „Frankenštajn, moderni Prometej“, Meri Šeli je rekla: „Otvorila sam majdan straha.“ Priča o nastanku ovog dela intrigantna je skoro koliko i samo delo.

Bila je to zima, slična ovoj, kada su se značajni pisci romantizma, Persi Šeli i lord Bajron, upustili u sasvim neobičan izazov: ko će napisati najbolju horor priču. Nakon par dana mučenja, konačna zamisao došla joj je u snu. To je bilo rođenje dela čije filmske i serijske adaptacije uživamo i danas. Meri Šeli imala je talenat za pisanje, složen unutrašnji život i jak, nezavisan, filozofski duh. Kao takva, imala je sve predispozicije za kreiranje poznatih nam rastrzanih gotskih likova.

U njihovu čast počnimo s razbijanjem ukorenjene zablude. Viktor Frankenštajn je tvorac čudovišta koje nema ime. Frankenštajn, obuzet očajem, ophrvan krivicom i kajanjem, zove ga samo jednim imenom, Demon. Izvor gađenja, gnušanja i straha, govori za sebe: „Ja sam, kao Sotona, nosio pakao u sebi.“

Retrospekcija kao bitan momenat u delu, prenosi se i na sam život

Moderni Prometej bio je sam, uplašen i napušten. Samouki zatočenik vlastitog rugobnog izgleda intelektualno je procvetao kad je otkrio knjige. Formirali su ga sledeći naslovi: „Izgubljeni raj“, jedna sveska Plutarhovih života i „Verterove patnje“. One su ga naučile preispitivanju i sumnji, ljubavi i potrebi. Čitao je i Viktorov dnevnik o postanku i pravljenju Demona. Tako je upoznao stid i kajanje. Prognan i omražen od strane svih i sam se zaklinje na večnu mržnju. Demonova bol usled odbijanja njegovog tvorca je gotovo opipljiva. „Za vreme mog prvog eksperimenta neka vrsta mahnitog oduševljenja sprečavala me je da osetim svu strahotu.“ – primetio bi manijakalni Viktor.

Retrospekcija kao bitan momenat u delu, prenosi se i na sam život. U vreme preispitivanja sebe, donošenja velikih odluka i sagledavanja mogućnosti koje nosi godina ispred vas, ne zaboravimo vreme koje nam je prethodilo. Ukoliko se odlučite da precrtate jedan klasik sa svoje duge liste čitanja, ohrabriću vas da to bude upravo ovo delo jeze, strave & užasa. Možda vas bolje pripremi za susret sa nastupajućom godinom.

Opraštam se od vas kao Viktor od svog grotesknog obećanja datog Demonu (koje ćete otkriti čitanjem ove divne knjige): Osećanje sigurnosti, kao da je sklopljeno primirje između sadašnjosti i neodoljive kobne budućnosti, donelo mi je neki tihi zaborav, kome je ljudski duh naročito podložan.“

Priredila: Aleksandra Idvorjan