KNJIGA ZA VIKEND: KNJIŽEVNA PREPORUKA TANJE VUJIN
Književna preporuka na našem portalu ne izostaje ni ove nedelje. Pripremili smo knjigu „Devojka s pomorandžama“ Justejna Gordera koja za pravog čitaoca i ljubitelja gotovo bajkovitih priča može da predstavlja oazu mira, nežnosti i topline. Tako bar govori Tanja Vujin, bibliotekarka, koja se i opredelila za ovaj naslov. “Život je ogromna lutrija u […]
Književna preporuka na našem portalu ne izostaje ni ove nedelje. Pripremili smo knjigu „Devojka s pomorandžama“ Justejna Gordera koja za pravog čitaoca i ljubitelja gotovo bajkovitih priča može da predstavlja oazu mira, nežnosti i topline. Tako bar govori Tanja Vujin, bibliotekarka, koja se i opredelila za ovaj naslov.
“Život je ogromna lutrija u kojoj su vidljivi samo dobitni lozovi. Ti si, čitaoče, jedan takav loz. Lucky you!
Kada me je moja draga prijateljica Aleksandra zamolila da preporučim knjigu, verovatno je mislila da će to biti jedna od onih koje je pre nekoliko dana videla na mom stolu dok smo uz priču ispijale kaficu. Ipak, prevarila se… Knjiga za preporuku, tebi čitaoče, biće knjiga kojoj se često vraćam kad mi se smuči svakodnevica sa vestima o nesrećama, krizama i zločinima, što znači otprilike: ne ispuštam je iz ruku.
Jedan od najznačajnijih savremenih pisaca, Justejn Gorder, napisao je možda najneobičniju bajku/knjigu koju sam do sada pročitala – „Devojka s pomorandžama“.
Skandinavija, sever – ne asocira baš na neku toplinu. Justejn Gorder, jedini norveški pisac čija sam dela čitala, otapa sve moje predrasude i dokazuje da je toplina skrivena i da postoji, ignorišući svaki ledeni vetar, mraz, sneg. Norvežani umeju da vole, neobično, snažno i iskreno. Barem junaci knjige „Devojka s pomorandžama“. Pročitavši je shvatila sam koliko sam grešila misleći da su Norvežani hladni ljudi suzdržanih emocija.
U stvari, ovo i nije knjiga koju preporučujem, ovo je postala moja životna filosofija koju vam, time što vam predlažem da je pročitate, zapravo darujem.
Ovo je roman o Georgu, petnaestogodišnjaku, koji dobija pismo od oca koji je umro kada je dečak imao četiri godine. Pismo, nađeno u crvenim dečjim kolicima, u stvari je zanimljiva i zabavna priča o misterioznoj devojci s pomorandžama koju je Georgov otac Jan Ulav upoznao kad je imao devetnaest godina. Intimno pismo, koje je Jan napisao svom sinu u trenutku saznanja da mu je ostalo još samo nekoliko dana života, jeste dirljiva priča o čarobnim nitima života, o sudbinskim susretima, o ljubavi, o izboru ali i zagonetki koju Georg treba zajedno sa čitaocima da otkrije. Jan Ulav preko pisma komunicira sa svojim sinom, uči ga o ljubavi, nadanju, odlukama i izborima, strahovima, gubicima …. o životu.
„Ako verujemo da putujemo pravom turističkom linijom, ako mislimo da imamo odgovarajuće životne saputnike, onda imamo šanse da se jednom okrenemo ka platnima oslikanim prošlošću i namignemo sebi misleći: Imali smo život. Pravi život!“
Divna knjiga o životu i ljubavi, nemojte da dugo na vas čeka…., ni knjiga, a ni život, ni ljubav!“
Priredila: Aleksandra Idvorjan