Devet meseci nakon iseljenja ALUZ-a: Prostor u muzeju i dalje zjapi prazan
Prošlo je devet meseci otkako je Galerija Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina (ALUZ) napustila prostor u zgradi Narodnog muzeja Zrenjanin.
Podeli vest:
Iako je prilikom donošenja odluke o neprodužavanju ugovora o poslovnoj saradnji objašnjeno da je muzeju prostor potreban za sopstvene potrebe i razvoj ustanove, nekadašnja galerija ni danas nije dobila novu namenu.
ALUZ je krajem septembra prošle godine saopštio da od 1. oktobra više neće koristiti galerijski prostor u zgradi muzeja, jer ugovor o poslovnoj saradnji nije produžen. Umetnici su tada naveli da su o toj odluci obavešteni elektronskom poštom, izrazivši žaljenje što je prekinuta višegodišnja saradnja i što je Zrenjanin ostao bez prostora namenjenog izlaganju lokalnih autora.
PROČITAJTE JOŠ: Kustos Dejan Vorgić ostao bez posla, sada predložen za nagradu „Heroj nasleđa“
Članovi ovog kolektiva i deo ovdašnje javnosti bili su uvereni da je na delu osveta za svesrdnu podršku ALUZ-a studentskim i građanskim protestima u proteklom periodu.
Odluka je tada izazvala burne reakcije dela kulturne javnosti, a postavljeno je i pitanje šta će biti nova namena prostora koji je godinama služio za izložbe, promocije i druge kulturne događaje.
U razgovoru za portal zrenjaninski.com početkom oktobra prošle godine, direktorka Narodnog muzeja Zrenjanin Jelena Gvozdenac Martinov izjavila je da je muzeju dodatni prostor neophodan zbog razvoja ustanove i realizacije sopstvenih programskih aktivnosti. Kao razlog za neprodužavanje ugovora navela je upravo potrebu da muzej raspolaže svim prostorima u svojoj zgradi.
Međutim, devet meseci kasnije, prostor nekadašnje Galerije ALUZ i dalje je prazan. U njemu nisu organizovane nove izložbe, nije otvorena nova muzejska postavka, niti je javnosti predstavljena njegova buduća namena.
Podsećamo, Galerija ALUZ godinama je bila mesto na kojem su izlagali zrenjaninski likovni umetnici, ali i autori iz drugih sredina. U tom prostoru organizovane su samostalne i kolektivne izložbe, promocije, humanitarne akcije i različiti kulturni programi, zbog čega je odluka o iseljenju izazvala brojne reakcije umetnika i građana.
Ostaje otvoreno pitanje zbog čega prostor, koji je prema ranijim obrazloženjima bio potreban muzeju za njegov razvoj, ni posle devet meseci nije stavljen u funkciju, kao i kada će javnost saznati kakvi su planovi Narodnog muzeja za taj deo zgrade.
Podeli vest:
