Dejan Karlečik u hit seriji „Klan“ ovekovečio lik komandanta Francuza

Serija „Klan“ scenariste i reditelja Bobana Skerlića, snimljena u produkciji kuće Firefly i Telekoma Srbija, koja se ovih dana emituje na televizijama Superstar i RTS, izazvala je veliku pažnju publike. Ova serija, u kojoj glavne uloge tumače mladi i neafirmisani glumci, predstavlja do sada neviđen uvid u samo srce kriminalnih organizacija i njihovih mnogobrojnih poslova. Kroz osam uzbudljivih epizoda „Klan“ prati uzdizanje Šoka i Paše, dva kriminalca i probisveta koji će se sa samog dna uzdići do najviših krugova kriminalnog podzemlja. Jednu od uloga, i to Francuza, komandanta specijalne policijske formacije, tumači zrenjaninski glumac Dejan Karlečik. Ovo je samo jedna od više TV serija u kojima smo poslednjih godina imali prilike da ga gledamo. Ali, prva je u kojoj je imao dovoljno prostora da u potpunosti oblikuje (anti)junaka kog tumači.

Dejan Karlečik je bio gost redakcije portala zrenjaninski.com. Sa njim smo razgovarali o seriji „Klan“, liku koji tumači, ali i o radu u pozorištu i na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Mnogi kažu da serija podseća na ubistvo Željka Ražnatovića Arkana i uspon članova „zemunskog klana“. Da li je „Klan“ konkretna priča o njima ili je u pitanju jedna uopštena storija o Srbiji poslednjih decenija?

Mnoge zaista asocira na nemile događaje koji su se dešavali pre dvadeset i više godina. Ali, moram da vas razuverim – to nije priča o njima. Možda se nešto poklapa sa stvarnim događajima, ali ni scenaristi i reditelju Bobanu Skerliću, ni nama kao ekipi, nije bila ideja da radimo priču o njima. Zato je radnja serije u današnjici. Ona demistifikuje kriminalnu sferu našeg društva i ni na jedan način ne želi da je glorifikuje.

Priča se bavi samim srcem jedne kriminalne organizacije. Pruža dubok uvid u tu grupu ljudi i u način na koji oni uspevaju da se probiju u ovom društvu. Pokazuje sve loše strane kriminalaca, da su to beskrupulozni kreteni, pacovi, kako reditelj voli da ih nazove, koji nemaju usađenu nijednu moralnu vrednost, već samo gledaju kako što pre da se obogate. Nažalost, svedoci smo da živimo u društvu u kojem su takve stvari moguće, pa nas sve asocira na nešto što se već desilo. Baš zato kao društvo treba da se zapitamo kako smo uopšte dozvolili da dođemo do toga da takvi ljudi odlučuju o našim sudbinama i kroje naše živote.

Oni koji te privatno poznaju znaju da nisi ni nalik liku koji tumačiš u seriji „Klan“, a to je lik hladnokrvnog komandanta Francuza. Koliko je, baš zbog toga, bilo teško da ovekovečiš jednog takvog lika?

Mislim da je veći izazov za glumca kada igra lika koji je dosta različit od njega i dalek po bilo kojim, pa i moralnim načelima. To je draž glumačkog posla. U ovom slučaju, veliku ulogu je igrala i dobra zamisao reditelja Bobana Skerlića i priprema koju je napravio pre samog snimanja. Mi smo tri meseca pre snimanja imali intenzivne probe. Na njima smo pokušavali da otkrijemo šta je to u čoveku što ga preokrene da postane takav.

Bilo mi je zanimljivo da kopam po sebi. Verujem da svaki čovek kada se rodi nije ni dobar ni loš, već vremenom postaje proizvod kućnog vaspitanja. Veliku ulogu imaju i životne okolnosti koje ga spotiču ili podižu ka vrhu. Francuz je lik koji radi za državu. On je komandant specijalne policijske formacije, kome su povereni zadaci od najvišeg državnog značaja. I sve što radi pravda patriotizmom. Ako mu šefovi nešto narede, on ne bira način da ispuni zadatak. Ali, svako od nas drugačije vidi patriotizam.

U seriji „Klan“ se pojavljuje puno mladih glumaca, a neki, poput glavnih protagonista Aleksandra Dimitrijevića i Nedima Nezirovića, po prvi put se nalaze ispred kamere. Koliko ovakvi projekti mogu da pomognu u afirmaciji mladih glumaca u Srbiji?

Jako puno. Poslednjih godina imamo hiperprodukciju domaćih serija. Mislim da je samo u poslednje dve godine snimljeno oko 50 serija, što je impresivna brojka za ovu našu malu zemlju. Imali smo problem da se manje – više isti glumci pojavljuju u svim serijama. Zato je ovo jedna velika hrabrost Bobana Skerlića jer je angažovao neafirmisane glumce. On se pri odabiru glumaca vodio time ko bi mogao da se u potpunosti posveti projektu i, pre svega, najbolje iznese uloge, onako kako ih je zamislio.

Spomenuo si da je u poslednjih nekoliko godina snimljen veliki broj serija, a ovo nije jedini projekat u kojem smo imali prilike da te gledamo. Koji su to još projekti i koji je za tebe bio najizazovniji?

Bio sam angažovan u serijama „Moja generacija“, „Grupa“, „Državni službenik“, „Švindleri“, „Južni vetar“… Bile su to više epizodne uloge, odnosno manji glumački zadaci. Kada je reč o njima, nisam imao toliko prostora da oblikujem lik, više sam bio u prilici da dam neke naznake karaktera. Kao šlag na torti je došla serija „Klan“. Ona mi je pružila priliku da konačno vidim kako je to kad imaš potpuni kontinuitet kod jednog lika i kako se gradi lik na ekranu.

Zrenjaninska publika te zna kao glumca Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“. Nažalost, zbog pandemije koronavirusa izostala su izvođenja pozorišnih predstava, a pojedini teatri su odlučili da ih publici prikazuju onlajn. Mogu li onlajn izvedbe da zamene igranja predstava uživo, pred punom salom?

Svakako da ne mogu, a lično i nisam pobornik gledanja onlajn predstava. Pozorište vidim kao razmenu energije između grupe umetnika i publike. Bez toga pozorište ne može da postoji, niti može da izazove katarzu kakva nastane kada se pozorišni čin gleda uživo. Kada smo ostali zaključani u kućama, zdrav razum smo sačuvali između ostalog i jer smo putem interneta gledali pozorišne predstave, serije, filmove, koncerte, izložbe… Ovo je bio pokazatelj da jedno društvo ne može da opstane bez kulture, ali i opomena da bi za nju u budućnosti trebalo izdvajati mnogo više sredstava nego što se to čini danas. Nadam se da će se svi umetnici, a tu ne mislim samo na glumce, uskoro vratiti na scenu, i da ćemo dobiti više finansijske podrške kako bismo pravili što veću i kvalitetniju produkciju.

I za kraj – kakvi su planovi za naredni period? Da li su neki novi projekti već na vidiku?

Čekam da se završi emitovanje serije „Klan“, pa da se slegnu utisci i vidimo kako će publika naposletku reagovati. Iskreno se nadam da ćemo raditi nastavak serije, što bi me jako obradovalo. Nadam se da ćemo već u februaru, ako epidemiološka situacija to dozvoli, krenuti sa radom i na novoj predstavi. Očekujem i da će se vratiti normalan vid nastave na fakultetu, s obzirom na to da sam na Akademiji umetnosti u Novom Sadu stručni saradnik profesora Dragana Stojmenovića. Sa njim sam prethodnih godina držao predavanja u inostranstvu. Predstoji nam gostovanje na Centralnoj dramskoj akademiji u Pekingu ove ili na proleće naredne godine. Sve zavisi i od epidemiološke situacije.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.