Bijenale akvarela u Zrenjaninu: Kako je ovaj događaj pomerao granice (1)

Savremena galerija Zrenjanin je ove godine, po 14. put, organizovala Bijenale akvarela. U pitanju je jedan od najznačajnijih događaja iz oblasti kulture u našem gradu.

Bijenale akvarela u Zrenjaninu je pokrenuto još 1991. godine sa osnovnom idejom stimulisanja umetnika za rad u tehnici akvarela, u okviru savremenog likovnog stvaralaštva.

Više o tome i o istorijatu ovog događaja za portal zrenjaninski.com govori viša kustoskinja Sunčica Lambić Fenjčev iz Savremene galerije Zrenjanin.

– Organizovanje Bijenala akvarela bilo je logičan nastavak akvarelističkih susreta u Umetničkoj koloniji Ečka, započetih osamdesetih godina prošlog veka. Tada je organizator, kao jedno od opravdanja za održavanje ovakvih okupljanja umetnika, naveo zapostavljenost akvarela u savremenoj umetničkoj praksi – kaže na početku razgovora Sunčica Lambić Fenjčev.

Savremena galerija Zrenjanin je osnovana 1958. godine, i to kao posledica postojanja Umetničke kolonije u Ečki, osnovane 1956. Iščitavajući istorijat osnivanja i delovanja ove ustanove uočava se konstantna ambicija osnivača i rukovodstva za institucionalizovanjem galerije, zbirke i kolonije i ustanovljavanjem izložbene manifestacije širih razmera. To sve oslikava želju da Savremena galerija Zrenjanin i Umetnička kolonija Ečka ne budu galerija i kolonija lokalnog karaktera, već da svojim delovanjem i svojom zbirkom teže da postanu muzej od regionalnog odnosno nacionalnog značaja.

– S obzirom na to da je Umetnička kolonija Ečka svoje delovanje na okupljanju umetnika, sakupljanju umetničkih dela i formiranju zbirke započela pre zvaničnog otvaranja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (1965), čini se da je u ono vreme možda među osnivačima kolonije postojala ideja da Ečka postane protivteža Beogradu, odnosno umetnički centar sa ove strane Dunava. Ili čak da postane spona između umetničkih centara, na prvom mestu Beograda i Novog Sada, pa i gradova iz drugih republika tadašnje Jugoslavije. U svakom slučaju, u odnosu na druge, ranije osnovane kolonije u Vojvodini, ostaje utisak da je Ečka imala mnogo veće ambicije – naglašava Lambić Fenjčev.

Umetnička kolonija Ečka traga za novim konceptom

Nakon prvih godina od osnivanja 1956. Umetnička kolonija Ečka postigla je svoju „konceptualno-umetničku delotvornost“. Kao i ostale umetničke kolonije tokom druge polovine pedesetih godina prošlog veka ostvaruje pun smisao svog postojanja. To postiže kao „svojevrsni agens modernističkog shvatanja slike i umetnosti“ (Sava Stepanov) u vremenu kada se umetnost još uvek borila za oslobađanje od socrealističkog dogmatizma.

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

– Tokom sledeće dve decenije, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kada su dosegnute slobode stvaralaštva za koje su se kolonije borile tokom pedesetih i kada na jugoslovenskoj umetničkoj sceni postaje veoma dinamično usled postojanja ravnopravnih heterogenih poetika i insistiranju na individualnom, izgubiće se većina opravdanja za kolektivističkim duhom u umetnosti kakav je do tada negovan u kolonijama. Umetnička kolonija Ečka tih godina traga za novim konceptom. Traga za novom energijom koja će revitalizovati njen organizam, jer se nakon dve decenije postojanja uočava kriza u njenom radu – ističe Sunčica Lambić Fenjčev.

(nastaviće se)

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.