Revolucionar dobio ulicu u Zrenjaninu, ali je na tabli pogrešno napisano njegovo prezime
Koliko znamo o ljudima po kojima ulice u našem gradu nose imena? O nekima znamo sve ili ponešto, o nekima maltene ništa.
Podeli vest:
Ulica Veselina Čebzanina nalazi se u naselju Gradnulica u Zrenjaninu. O čoveku čije ime nosi ova ulica u javnosti se zna vrlo malo.
I ne samo to. U pojedinim informacijama prezime ovog revolucionara i borca protiv fašizma piše se pogrešno. Prezime je pogrešno napisano i na tabli sa imenom ulice. Piše ulica Veselina Čevzanina umesto ulica Veselina Čebzanina. I tako, pogrešno, stoji decenijama.
PROČITAJTE JOŠ: Profesorka Senka Jankov dobila spor protiv Zrenjaninske gimnazije
Pa ko je bio Veselin Čebzanin?
Odgovor smo potražili u Narodnom muzeju Zrenjanin, a da nam odgovori, istoričaru Aleksandru Radlovačkom pomogla je publikacija našeg pokojnog sugrađanina Petra Subića „Nazivi ulica grada Zrenjanina“.
O Veselinu Čebzaninu, revolucionaru koji je pao kao žrtva fašističkog terora, Petar Subić piše:
Veselin Čebzanin je rođen 1923. godine, u porodici železničkog radnika. Završio je građansku školu i pohađao železničko-industrijsku školu u Petrovgradu. Već kao đak te škole postao je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ).
PROČITAJTE JOŠ: Nakon pisanja portala zrenjaninski.com radnici izašli na teren da saniraju štetu
Ratna i ustanička 1941. godina zatekla ga je na položaju člana Mesnog odbora SKOJ-a i sekretara SKOJ-a na Gradnulici. Prvi put je uhapšen krajem avgusta, a drugi put u oktobru 1941. godine.
Streljan je u januaru 1942. u Novom Miloševu.
Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Podeli vest:
A šta je sa Tomom Ro(k)sandićem?
Грешка је настала приликом уписа слова В односно Б , текстописац побркао када је са ћирилице преводио на латиницу.
Чевзанин не стоји само на табли, већ и у званичним документима.
Greška je i u tekstu – nije bio rođen u porodici železničkog radnika, već je sam bio železnički radnik. Njegov otac, a moj čukundeda, Miloš je bio zemljoradnik. Izostavljen je i bitan detalj – bio je učesnik one akcije miniranja Željezničkog mosta, kada su se digli na ustanak prvi u budućoj NR Srbiji, međutim to nikada nije priznato za Dan ustanka naroda Srbije – jer su se digli, a da Partija još nije bila pozvala na ustanak! Hvala za tekst o tabli sa nazivom ulice, već više od decenije ukazujem na to, ali………..
Partija i nije mogla pozvati na ustanak, u to vreme, jer nije ni postojala u organizovanom smislu, niti su imali kadar pošto su komunističke organizovanja bilo Zakonom zabranjene kao terorističke.
Намачке окупационе власти за КПЈ су биле пријатељска војска, тако да је одржана пријатељска утакмица између војника немачке војске и комуниста априла 1941 године у Чпоч
Немачке војска за комунисте постала је непријатељска, тек након напада на СССР, до тада је постојао акт о сарадњи који се поштовао, по директиви из Москве. Споразум о не нападању Стаљин-Рибентроп је то детаљно регулисао. Устанак, против еначке војске је повео Командант Краљеве Војске у Отаџбини генера Драгољуб Дража Михајловић. Он је био легални и легитимни воћа отпора. Дража Михајловић никада није био четник. Његове регуларне јединице су убиле четничког вођу Војводу Косту Пећенца на Озрен планини. Дража се борио за Југославију, а Коста за Србију. Коста Пећанац, није признавао Југославију.