Pitali smo građane šta misle o gradskim pijacama: Nadležni treba debelo da se zamisle
Stanovnicima Zrenjanina na raspolaganju su tri gradske pijace.
Podeli vest:
Oni koji vole da obilaze pijace i tamo pazare voće, povrće i druge namirnice mogu to da čine na Centralnoj pijaci, zatim na onoj koja se nalazi u tržnom centru na Bagljašu, a tu je i pijaca u Jug Bogdanovoj ulici.
Centralna pijaca je počela sa radom 2004. godine. Mešovitog je karaktera i sastoji se od zelenog i robnog dela. Izgrađena je sredstvima Grada Zrenjanina, na površini od 4.000 kvadratnih metara.
U tržnom centru u naselju Bagljaš smeštena je manja pijaca na prostoru od oko 500 kvadrata. Svojevremeno se nalazila na otvorenom prostru, da bi u međuvremenu bila izgrađena potpuno nova pijaca zatvorenog tipa. Zatvoreni objekat je počeo sa radom krajem 2012. godine.
Pijaca u Ulici Jug Bogdana nalazi se u blizini stambenih naselja Ruža Šulman i Lesnina. Pijaca je rekonstruisana izgradnjom nadstrešnice nad celokupnim prostorom, na oko 1.400 kvadrata. Rekonstrukcija je završena sredinom 2016. godine kada je pijaca i počela sa radom u novim, izmenjenim uslovima.
A portal zrenjaninski.com je na svojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici sproveo novu anketu. Pitali smo naše sugrađane i čitaoce posećuju li zrenjaninske pijace i šta misle o njima.
Evo kakve odgovore smo dobili:
– Siromašna ponuda, nestali su mali proizvođači. Najviše je nakupaca koji robu nabavljaju na kvantašu, tako da je slaba konkurencija i roba je odmah skuplja.
– (Skoro) sve najgore. O centralnoj. Nadstrešnice iznad tezgi kratke, pa kad je počela kiša da se sliva na kupce, prodavci su krpili ceradama – kao šatre u najjadnijim selima. Kad vetar duva, nema zaštite za prodavce, neka ograda iza leđa da ih/nas ne oduva, jedan – uvek začepljen lavabo na mlečno-mesnoj pijaci. Kako se tu održava higijena onih koji barataju sirevima i mesom? Samo na dva mesta ivičnjak je spušten za prelazak nas brojnih koji guramo kolica na pijacu, ostali prelazi imaju 12-tak cm visok ivičnjak. Navikli smo na ovo, navikne ovaj narod i na gore, ali se uvek pitam zašto i do kada? Na Bagljašu sam dva puta bila i nikada više, efekat staklene bašte – povrće se osuši za pola dana, luk i kupus usmrde, sačuvaj Bože. Na pijacu idem da podržim lokalne proizvođače i zbog njih ću ići dok mogu.
– Bagljaš najlošija, 90 posto nakupci, centralna najbolja ponuda, mala najviše malih proizvođača…
– Pa, mala pijaca liči na štalu, velika nema nikakvu čar, kao ona stara, tako da slabo posećujem.
– Ne idem na pijacu, jer većina su nakupci! Skuplji su, a higijena je na nekom minimumu.
– Skoro niko (95%) nema istaknute cene, pa moraš da se ponižavaš i pitaš 150 puta „koliko ovo košta“. Mogu da platim i deset puta veću cenu, ali ne volim da me neko ponižava i vara. Samo primitivci i pokvarenjaci ne postave vidljivu cenu na robu koju prodaju.
Podeli vest:
