Ko kopa pesak za prvi banatski auto-put – bez dozvole i nadzora?

Peskara je otvorena u drugoj polovini prošle godine u Mužljanskom ritu, na periferiji Zrenjanina. Snabdeva izgradnju prvog auto-puta u Banatu, koji će povezati Beograd, Zrenjanin i Novi Sad.

Auto-put, čiji su investitor „Koridori Srbije“, a izvođač kineska kompanija „Šandong hajspid“, treba da poveže Vojvodinu sa centralnom Srbijom. Rok za završetak radova je šest godina, a oko 35 od ukupno 105,4 kilometra trase prolaziće kroz atar Zrenjanina.

PROČITAJTE JOŠ: Država se zadužuje 35 milijardi dinara za projekat auto-puta Beograd – Zrenjanin – Novi Sad

Ali – iako ključna za sprovođenje ovog projekta od državnog značaja, o statusu peskare gotovo da nema informacija. Kako saznajemo, peskara nije upisana u pokrajinsku evidenciju legalnih nalazišta peska, ne zna se da li je otvorena kao pozajmište, niti ko njome upravlja. Kopom špartaju mašine firmi u vlasništvu kontroverznih biznismena, koje su već godinama nezaobilazne na najvećim saobraćajnim gradilištima u Srbiji.

Ni table ni dozvole

Put Lukino Selo – Mužlja obavijen je oblakom prašine koju je za sobom zakovitlao masivni „volvo“ damper penjući se na peščani nasip na desnoj strani puta. Na svakih sat vremena ovim pravcem u jeku najintenzivnijih radova kretalo se po nekoliko kamiona, noseći sveže iskopan pesak sa obližnje peskare za trasiranje nasipa za budući auto-put.

Nasip se pruža kroz atar: od Mužlje na južnoj strani Zrenjanina pa sve do desetak kilometara udaljenog naselja Bagljaš na zapadu. Kako je napredovalo trasiranje, tako je rasla i peskara koja obezbeđuje materijal za nasip. Nalazi se sa leve strane pomenutog lokalnog puta, gledajući iz pravca Mužlje, na površini koja se mahom kategoriše kao trstici i pašnjaci III kategorije, i većinski je u vlasništvu države.

Ali ništa ne upućuje na to da se ovde peskom snabdeva infrastruktura od posebnog značaja za Republiku Srbiju – za šta je proglašen budući auto-put zaključkom Vlade 28. januara 2021. godine. Nema ni table o zabrani prilaza koja je, prema propisima, obavezna kraj rudničkih objekаta.

Međutim, оno što je još važnije – nema ni izdatog odobrenja za eksploataciju peska, potvrđuje za portal zrenjaninski.com Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, ističući da u njihovoj evidenciji nema nalazišta kraj puta Mužlja – Lukino Selo. Time otpada mogućnost da je u pitanju legalno eksploataciono polje za koje bi se morala plaćati rudna renta. Ona za građevinski pesak iznosi 23,61 dinar po toni, kako je propisano Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Ako je za pomenutu deonicu auto-puta od Bagljaša do Mužlje prema okvirnoj proceni potrebno 938.750 kubika peska (uzevši u obzir dimenzije nasipa iz planske dokumentacije), za tu količinu bi se platila rudna renta od 302.000 evra (35,4 miliona dinara). Polovina te sume pripala bi budžetu Republike, 10 odsto bi otišlo Pokrajini, a 40 lokalnoj samoupravi.

Možda je pozajmište

Ukoliko nije upisana u registar, peskara bi mogla da ima status pozajmišta, objašnjava za naš portal rudarski inženjer Dragan Milošević. On je i direktor firme „Terragold&co“ koja se bavi projektima i konsultantskim uslugama u rudarstvu. To bi značilo da je peskara zapravo samo privremeno izvorište materijala i za nju se ne izdaje formalno odobrenje, niti se plaća rudna renta.

– Procedura za pozajmište podrazumeva da se u dokumentu pod nazivom „Prostorni plan područja posebne namene (PPPPN) koridora koji se gradi“ definišu lokacije sa kojih se može uzimati pesak za izgradnju. Potom se radi elaborat o razradi pozajmišta i projekat rekultivacije pozajmišta, čime se odrede prostor eksploatacije i količine peska koji se uzima. Procedura o pozajmištu postoji kako bi postupak otvaranja eksploatacionog polja bio brži i kraći jer se sve radi u cilju izgradnje infrastrukturnih objekata – navodi naš sagovornik.

Objašnjava da je, nasuprot tome, redovna procedura započinjanja legalne eksploatacije peska vrlo zamorna i skupa. Prema Miloševićevim rečima, prikupljanje mnoštva akata za sticanje odobrenja za eksploataciju može trajati i dve godine.

Indicije da je Mužlja planirana kao pozajmište materijala za auto-put mogu se naći u Studiji o proceni uticaja auto-puta Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, gde se navodi da je duž trase identifikovano više potencijalnih izvorišta, među kojima i Mužlja. Studija predviđa da se tačne količine i mikrolokacije budućih pozajmišta preciziraju u okviru projekta za građevinsku dozvolu.

Međutim, zvaničnih potvrda o statusu peskare nema. Investitor izgradnje auto-puta – preduzeće „Koridori Srbije“ – do zaključenja ovog teksta nije odgovorio na pitanja: da li se prostor kraj Mužlje koristi kao pozajmište, koliko će se peska eksploatisati, ko je nadležan za obezbeđivanje materijala i kako je planirana rekultivacija terena.

Ne radi se samo kada je miting

Peskara je dobro skrivena u dubini polja, a pravi uvid u njen razvoj i veličinu pruža pogled iz ptičje perspektive, koji otkriva kako su tokom meseci smeđa brda razgrnute zemlje prerasla u gomile peska i mnoštvo smaragdno-zelenih bazena pravolinijskih oblika, šireći se ka Lukinom Selu. Poredeći sa satelitskim snimcima terena aktuelnih i bivših peskara iz Mužljanskog rita – ova nova je među najvećima.

Nije poznato ni kada je tačno otvorena. Kako kažu građani sa periferije Mužlje, mašine su se pojavile leta 2024. godine. U septembru su se radovi već uveliko odvijali, a nasip je bio dug oko tri kilometra. Tek posle mesec dana Grad Zrenjanin je na zvaničnom sajtu obavestio javnost o otvaranju gradilišta i formiranju nove peskare nadomak Mužlje.

Jedan od građana kojeg smo zatekli na licu mesta priča da se na gradilištu radi neprestano – i subotom i nedeljom, ali jedino ne kada SNS pravi miting, u šta smo se uverili 12. aprila, kada je na desetine građevinskih mašina mirovalo.

Ko su tačno vredni izvođači – nije poznato, ali mašine koje svakodnevno špartaju peskarom nose naziv beogradske firme „Nukleus“, dok je na nekim vozilima s gradilišta ispisano ime ćuprijske firme „Inkop“. Oba preduzeća poslednjih godina, često u saradnji, grade najznačajnije saobraćajnice u Srbiji, rapidno uvećavajući svoje prihode.

Ove firme su pre tačno deset godina ušle u posao izgradnje auto-puteva – i to odmah kao podizvođači kineskoj kompaniji na Koridoru 11, pisao je BIRN. Četiri meseca kasnije, obe firme menjaju delatnost – iz trgovine i drumskog prevoza prelaze na izgradnju puteva i auto-puteva.

Od tada, redovno učestvuju u izgradnji najvažnijih saobraćajnica u Srbiji, najčešće kao partneri kineskih kompanija. Njihovi godišnji prihodi mere se u milijardama dinara. Formalnu poslovnu povezanost ozvaničili su kroz zajedničko vlasništvo nad firmom „Granit peščar“, koja je radila na velikim državnim projektima, ali je istovremeno bila među najvećim poreskim dužnicima. Danas je u potpunom vlasništvu „Nukleusa“.

Direktor „Nukleusa“ je Vladimir Jevtić, bivši funkcioner Nove Srbije Velimira Ilića i nekadašnji većnik Opštine Lazarevac. Vlasnik većinskog paketa u „Inkopu“ je Zvonko Veselinović, koga je američko Ministarstvo finansija 2021. stavilo pod sankcije, označivši ga za lidera organizovane kriminalne grupe i jednu od ključnih figura korupcije na Kosovu. Jevtić je 2014. godine za BIRN izjavio da ga sa Veselinovićem veže drugarstvo koje je preraslo u poslovnu saradnju.

Ni „Nukleus“ ni „Inkop“ do zaključenja ovog teksta nisu odgovorili na pitanja u vezi sa svojim angažmanom na eksploataciji peska u Mužljanskom ritu.

Netransparentnost auto-puta

Projekat izgradnje auto-puta Beograd – Zrenjanin – Novi Sad od početka prate mnogobrojne kontroverze.

Iako je provobitna ideja bila da se na ovom mestu gradi brza saobraćajnica, republička Vlada je bez jasnog obrazloženja donela odluku da će biti izgrađen auto-put. I dok je Pokrajina 2018. sprovodila javnu nabavku za tehničku dokumentaciju brze saobraćajnice, Vlada Srbije je u Pekingu potpisala okvirni sporazum sa kompanijom „Linglong“ o ulaganjima u fabriku guma u Zrenjaninu, ubrzo formiravši radnu grupu za auto-put.

Potom je maja 2019. godine Pokrajinska vlada odustala od svog projekta, i to svega nedelju dana nakon dodele ugovora za izradu dokumentacije. Tadašnji pokrajinski premijer Igor Mirović izjavio je da je to učinjeno po odluci republičke Vlade, zbog potreba „velikih investitora u Banatu“, dok je kasnijom izjavom ministar građevinarstva Goran Vesić pokušao da umanji vezu sa „Linglongom“, iako je trasa auto-puta naknadno prilagođena njihovoj fabrici.

Ekonomski konsultant Bogdan Petrović ukazao je na to da je odustajanje od brze saobraćajnice velika greška. 

– Zrenjanin se nalazi samo 50 km od obilaznice kod Pupinovog mosta. Neuporedivo jeftinije bi bilo da se uradila saobraćajnica koja bi zaobilazila četiri sela i koja bi imala trake za preticanje, uz neke denivelacije i kružne tokove, nego praviti (pre)skup auto-put. Razlika u vremenu putovanja biće ne više od 5 do 7 minuta – naveo je Petrović 2021. godine za list Zrenjanin.

Nakon potpisivanja Memoranduma o izradi dokumentacije za auto-put sa kineskom kompanijom „Čajna Šandong“ u januaru 2020, kontroverze je nastavio da izaziva proces planiranja trase. Građani Mužlje i Ečke su tek iz javnog uvida u nacrt Prostornog plana 2021. godine saznali da saobraćajnica prelazi preko njihovih kuća i njiva, dok je pristup javnoj sednici o primedbama bio ograničen, što je organizacija RERI ocenila kao nezakonito. Trasa je zatim više puta menjana bez jasnog objašnjenja šta se – i zbog čega korigovalo.

Početak radova prvobitno je najavljen za februar 2022, ali su u ataru Zrenjanina počeli tek kasnog leta 2024 – i to bez obeležene gradilišne  table, iako pravilnici propisuju da ona mora biti istaknuta na više mesta trase, s osnovnim informacijama o investitoru, izvođaču i dozvolama. Na pitanja o ovom propustu republička građevinska inspekcija i Ministarstvo građevinarstva nisu odgovorili.

Vrednost projekta je s početnih 600 miliona evra 2020. godine narasla na čak 1,7 milijardi evra, prema podacima Fiskalnog saveta. Iako se deo povećanja može objasniti poskupljenjem građevinskih materijala i dodatnim radovima, ovako drastičan skok i dalje je „vrlo upitan“, navodi se u njihovoj analizi.

Prostor koji ostane da služi meštanima

Potencijalno nelegalno vađenje peska, osim što šteti javnom budžetu, sa sobom donosi i pitanje – mogu li se neregulisanom ili prekomernom eksploatacijom ugroziti zalihe ove vredne sirovine? Dragan Milošević navodi da nema razloga za brigu, ali da je važno kako će teren biti uređen po okončanju eksploatacije. Iza radova često ostane vodena površina.

– Pesak nije obnovljiv u tom smislu da će ga neka reka ponovo doneti u kratkom roku, ali sa druge strane nije ni ograničen u smislu da se može sve potrošiti. Ono čemu treba težiti jeste da se prostor koji ostaje posle eksploatacije peska koristi racionalno i na način da poboljša kvalitet života lokalnih meštana. Tako mogu nastati kupališta, ribolovni reviri, turističke destinacije ili na primer strelišta ukoliko nije potopljen prostor – objašnjava Milošević.

Tako je i gradsko kupalište Peskara nastalo od nekadašnjeg kopa peska firme GIK „Banat“.

Šandor Čaki koji je za potrebe auto-puta dao svoje dve parcele u Mužljanskom ritu nada se da će na tom mestu nići „lep turistički kompleks“ na jezeru koje će nastati od kopa.

– To može da se napravi ako grad bude pametan. Meni je toliko drago da će Zrenjanin dobiti auto-put, pa makar mi i ne platili zemlju. Ko god hoće da osnuje firmu – domaći, strani – svi gledaju da imaju put – veli Čaki.

Uprkos svim neizvesnostima i nepoznanicama oko rada najmlađe peskare u Mužljanskom ritu, jedno je sigurno – rekultivacija prostora je obaveza njenog upravljača – ma kojeg statusa peskara bila.

MILANA MARIČIĆ

Tekst je kreiran u okviru programa Akademije novinarstva u organizaciji Beogradske otvorene škole.

Legalne peskare

Četiri firme imale su odobrenje za eksploataciju peska na teritoriji Zrenjanina u poslednjih pet godina, odgovorio je Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj pokrajinskom poslaniku Igoru Kovačiću iz stranke SRCE.

„Crni MB gas petrol“ iz Elemira dobio je dozvolu 2019. godine i jedini je kop van Mužljanskog rita. Peskara „Vojvodinaputa“ više nije aktivna, kao ni nalazište firme „DAJ COOP“ koje je radilo od 2018. do leta 2021. godine, prema onome što pokazuju satelitski snimci. Rad ove peskare poklapa se sa periodom izgradnje trećeg dela obilaznice oko grada.

Dva eksploataciona polja peska koja su i danas aktivna ima firma „Eko gradnja“. Poslanik Kovačić je istakao da je ona snabdela izgradnju „Linglonga“.

U periodu od 2020. do 2024. godine na ime rudne rente „DAJ COOP“ je isplatio 2,6 miliona dinara, „Crni MB gas petrol“ 2 miliona, a „Eko gradnja“ 22,2 miliona dinara.

Pooštrena kaznena politika

Vađenje „na crno“ mineralnih sirovina poput peska, šljunka ili kamena od 2021. godine više se ne isplati, objašnjava rudarski inženjer Dragan Milošević. Ističe da je ova praksa dotad bila više zastupljena zato što je naknada za nelegalnu eksploataciju bila jednaka naknadi za korišćenje mineralnih sirovina. Uz to se plaćala prekršajna kazna koja nije bila velika.

Međutim, 2021. godine, po usvajanju izmena i dopuna Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, doneta je uredba kojom su značajno povećane novčane kazne za nelegalnu eksploataciju. Konkretno, naknada štete se plaća u visini trostruke tržišne vrednosti iskopane sirovine, a tržišne vrednosti su definisane uredbom, navodi Milošević. Strožu kaznenu politiku objašnjava na primeru kamenih agregata.

Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

– Za 100.000 tona ilegalno nabavljenog kamena predviđeno je 1,2 miliona evra naknade štete – a namera je bila da ga prodaju za 500 dinara i zarade oko 400.000 evra. Prijavu inspekciji može podneti bilo ko – lokalni meštani, konkurencija, druge inspekcije i slično. Čim utvrde da se ne radi legalno, inspektori pošalju geometra da izmeri nedostajuće količine sirovine – predočava rudarski inženjer.

Zrenjaninski privredni i prekršajni sud, međutim, navode za portal zrenjaninski.com da u proteklih šest godina nisu imali slučajeve zbog kršenja Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.