Jedna od najuglednijih porodica mnogo je učinila za nas, kako joj vraćamo – vidi se
Emilija i Kuzman Munčić bili su poznati dobrotvori.
Podeli vest:
Možda je neka kosmička pravda što sa prozora svojih kancelarija stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin svakog dana gledaju u kuću preko puta koja se polako i tiho urušava. Sve dok se skroz ne sruši.
Dakle, nestaće pred očima onih koji treba da je zaštite i sačuvaju.
PROČITAJTE JOŠ: FOTO: Leona Kamraš je podelila sa nama svoju zanimljivu životnu priču
A kuća o kojoj je reč, u ulici Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića 40, ima veliki značaj za ovaj grad.
Jedna je od poslednjih zgrada građenih u duhu klasicizma, a druga njena vrednost je u tome što je u toj kući živela porodica velikih dobrotvora tadašnjeg Velikog Bečkereka.
Izgrađena je u prvoj polovini 19. veka. Balkon od livenog gvožđa, koji još uvek opstaje na zgradi, izgrađen je nešto kasnije, odnosno u osamdesetim godinama istog veka.
Kuća je to Emilije i Kuzmana Munčića, poznate trgovačke porodice i još poznatijih dobrotvora. O njima na kući ni reči. Ni ko su bili, ni čime su nas zadužili.
O njima piše na Vikipediji.
Kuzman Munčić bio je srpski pravnik, veleposednik i dobrotvor. Prvo nameštenje dobio je u Temišvaru, gde je radio u Vrhovnom sudu, a nakon toga je premešten u Okružni sud u Velikom Bečkereku. U našem gradu se 1855. godine oženio Emilijom – Milkom, ćerkom veleposednika Jakova Jaše Vekeckog iz Jarkovca.
Kuzman Munčić je više godina bio crkveni odbornik i predsednik bečkerečke Srpske pravoslavne crkvene opštine. Kao crkveni staratelj, težio je da popravi njeno materijalno stanje. Pod stare dane je nadzirao radove na velikoj crkveno-opštinskoj kući u glavnoj ulici u Bečkereku. Taj crkveni dom, koji se nalazi na uglu, oko i iznad centralne apoteke, započet u prvoj polovini 1895. godine, koštao je oko 53.000 forinti.
Veliki narodni dobrotvor postao je sledeće godine, kada je oporukom od 8. novembra 1896. godine celo imanje – 217 jutara oranica, vredno oko 80.000 forinti, ostavio u dobrotvorne svrhe. Od te zemlje je za njenog života prihode uzimala udovica Emilija, na kojoj je ostalo da odredi cilj zadužbine. Emilija je uskoro osnovala Fond za izdržavanje sirotih srpskih pravoslavnih devojaka. Njihova fondacija opredeljena za stipendije započela je rad 1905. godine.
Kuzmanova supruga Emilija Munčić godinama se bavila dobrotvornim radom. Bila je prva predsednica Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Bečkereku, osnovane 1884. godine.
Još 1878. godine, kao ovlašćena od strane Ugarske države, sakupljala je po Banatu priloge za ranjenike u Srbiji. Za vreme Srpsko-bugarskog rata 1885. organizovala je prikupljanje i slanje sanitetskog materijala za tri hiljade ranjenika nakon bitke kod Slivnice. Zbog toga ju je kralj Milan Obrenović godinu dana kasnije odlikovao medaljom kraljice Natalije.
Emilija dolazi iz porodice dobrotvora. Njen otac Jakov Jaša Vekecki iz Jarkovca je bio ugledan i imućan, srpski rodoljub koji se istakao u srpskom narodnom pokretu 1848/49. godine.
PROČITAJTE JOŠ: Nakon pisanja portala zrenjaninski.com radnici izašli na teren da saniraju štetu
Zaslužna je za zapaženo učešće Velikog Bečkereka na izložbi narodnih rukotvorina održanoj u Novom Sadu 1884. godine i osnivanje velikobečkerečke ženske zadruge, čiji je predsednik bila. Zajedno sa svojim mužem pomogla je rad Srpske velikobečkerečke čitaonice.
Po svemu, Munčići, jedna od najuglednijih porodica koja je ikada živela u ovom gradu, mnogo su nas zadužili.
Kako im vraćamo – vidi se.
Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Podeli vest:
E posle dođoše Crnogorci i prekodrinci i i ode sve do djavola. O
Ništa novo…nekome je zapala za oko lokacija…nekom skorojeviću…investitoru, sačekaće da se potpuno uruši i za male pare kupiti plac, na nekoj od nameštenih aukcija… sledeće je da će tu podići neku nakazu od zgrade i zaraditi na prodaji poslovnog prostora i stanova…to je poznat scenario, a učestvuju svi… gradska uprava, zavod za zaštitu spomenika kulture i ostali…samo gledajte.
Dodjosi unistili sve sto je vredno bilo!!!!pravoslavna turadija
Nije lepo što su mnoge zadužbine prepuštene da se uruše ali je isto toliko žalosno da ovi što osuđuju Crnogorce ,prekodrince,dođoše, sigurno i ne znaju svoje korene uglavnom su svi odnekle došli pa ovom zdanju je blizu i Pivara a porodica Dunđerski su baš kako neko reče u komentaru prekodrinci iz okoline Gackog ,porodica Svetozara Miletića takođe poreklom prekodrinci (Kostajnica)i da ne nabrajam …..Narode da li crvenite od vređanja i neznanja kao i oni koji treba da brinu o mnogim zgradama,čitajte malo svoju istoriju.
Nas grad treba sledece godine da postane prestonica kulture Srbije , a ovo je samo jos jedan od primera (pored mnogih drugih gradjevina u gradu) potpune nebrige kako celnika grada tako i Zavoda za zastitu spomenika kulture. Nadlezni kao da zaboravljaju da kultura nisu samo kulturni programi , nego i kultura stanovanja , kultura secanja i briga o okruzenju u kome ljudi razvijaju te kulturne programe. Devastirano i zapusteno okruzenje kao sto je uze jesgro naseg grada, ogledalo je ljudi koji taj grad vode
Nemojte zavod osudjivati,ljudi u njemu barem neki zaoista daju sve od sebe da bi dobili sredstva,a zasto se sve urusava u gradu?pa hteli ste prisajedinjenje?evo vam ga dobili smo godine skakavaca 1918,1948,1991 i 1995 ko nam je na vlasti u gradu? e Vojvodjani na sta smo spali….
Kod nas u Kuli imaju bagere i samo ruše…ne pitaju a ni ne interesuje ih ni čije je,
ni što je ,…
Ovo su bosanci…
Vojvodino naša lepa!
Scenario poznat.Naš srpski,ne bih rekla balkanski,jer nisu svi na Balkanu isti.Ali, analiziram novu klasu i njeno bogaćenje i mogu samo da se čudim: obični gradjani,bez velikog znanja,ali politički dobro locirani, svoje imovinske karte preko noći obogaćuju i bez velikog rada i znanja postaju milioneri,a sa tendencijom da uskoro budu milijarderi.
Čudan smo mi narod.Znanje i ljudske kvalitete ne cenimo,već samo sposobnost preletačevića,ljudi bez principa i skrupula…A da li se može uopšte i upoteebiti termin ljudi? ,,Čovek,to tako gordo zvuči,, ili je to zabluda poštenih i principijelnih. Ali takvih je sve manje,ali postoje. Oni su na društvenoj margini. A ovi drugi, kojima je životni moto,,cilj opravdava sredstvo,, uvećavaju svoju imovinu,po cenu, izdaje svih principa i ljudskih kvaliteta. Za sve sto je naša stvarnost, no coment.