Kako će se virus korona odraziti na arhitekturu i prostorno planiranje?

Pandemija, koja još uvek traje, već je ostavila traga. Imala je uticaj na sve – na naš način razmišljanja i planiranja, na preraspodelu prioriteta, na našu brigu o sebi i drugima, a veoma su vidljive i posledice na ljudske delatnosti i rad. Čeka li nas drugačije koncipirano stanovanje i funkcionisanje, neka nova arhitektura i neko promišljenije prostorno planiranje?

Zaključak je jasan, preteće zarazne bolesti nisu samo problem u domenu zdravlja nego i prostora. Hoćemo li težiti ka više zelenila, ka nižoj spratnosti, ka samoodrživosti? Hoće li poslovni prostori biti prostraniji, lakši za održavanje i sa većom fizičkom distancom među zaposlenima? Hoće li sve biti digitalizovano i na dugme? Evo nekih predloga i predviđanja kako bi se korona virus mogao odraziti na arhitekturu i prostorno planiranje.

Kvartovi mešovitog tipa

Moderni stambeno-poslovni kompleksi sve više su na ceni. Dok je trajala zabrana kretanja usled mera propisanih radi suzbijanja nepovoljne epidemiološke situacije, uvideli smo da je od velike važnosti da nam sve bude nadohvat ruke, u našem kvartu.

PROČITAJTE JOŠ: Organizacija korporativne proslave: O čemu sve treba razmišljati

Postoje tendencije da će se sve više graditi inovativna zelena naselja koja objedinjuju i objekte za stanovanje i poslovne prostore, ali i veliku pažnju posvećuju baštama, zelenim krovovima i dvorištima, te prostorima za rekreaciju. Park, vrtić, prodavnica, biciklističke staze i sportski tereni neke su od pogodnosti koje imaju ovakvi kvartovi.

Alternativni vidovi prevoza i zeleni izvori energije

Korona nam je takođe pokazala da treba da se okrenemo zaštiti životne sredine i štednji resursa. Stoga su građani sve više počeli da koriste bicikl i da idu peške, a manje automobil i javni prevoz. Sve su popularniji i električni bicikli, trotineti i automobili na električni pogon.

Zdravije, bez zagađenja i štedljivije, trebalo bi da bude na umu urbanistima i arhitektama kada razmišljaju o budućim planovima za gradske prostore. Uređene staze za bicikliste, mogućnost iznajmljivanja i bezbednog parkiranja bicikala i električnih trotineta, imperativi su u vremenu koje dolazi. Osim toga, futuristička ideja o samoodrživim zgradama sve više postaje naša realnost. U pitanju su zgrade koje se ne oslanjaju na lokalnu infrastrukturu, već u najvećoj mogućoj meri funkcionišu nezavisno i energetski efikasno.

Arhitektura i urbanizam po meri čoveka

Postoje predviđanja da će se do 2050. godine ljudska populacija uvećati za čak 84%. Kakvi će se objekti graditi za buduće generacije? Da li će ekološko pitanje konačno doći na red i biti stavljeno ispred profita? Dok nam preti sve veće zagađenje, buka i borba između ljudi i automobila, mnogi evropski gradovi se transformišu, a urbanisti poboljšavaju gradski život na humaniji način praveći preokret u saobraćajnoj hijerarhiji i dajući prednost biciklistima. Ovakav projekat nalazi se i u trenutnoj strategiji za razvoj grada Beograda.

Osim gradova po meri čoveka, potrebno nam je da svaka zgrada zadovoljava ljudske potrebe samostalno. Umesto što doprinosimo sve većem zagađenju i rasipanju resursa, naše zgrade bi mogle ne samo koristiti sopstvenu energiju koju proizvedu nego bi imale mogućnost i da je skladište.

„Pametne zgrade“ sve zastupljenije

U godinama pred nama sve će biti zastupljenije „pametne“ zgrade. Njihove odlike su postojanje sistema za generisanje električne energije, pametnih energetskih sistema, kao i mreže za preradu i ponovno korišćenje otpadnih voda. Ove zgrade bi posedovale solarne panele, mikro-hidro sisteme, kao i generatore električne energije koji se napajaju prirodnim gasom. Arhitekte, inženjeri, projektanti i planeri imaće pred sobom izazov da u budućnosti grade zgrade po meri čoveka. Ovakva gradnja već postoji u svetu, a ostaje da se nadamo da će ovaj trend doći i kod nas.

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

Izvesno je da nam sledi sve veća automatizacija i digitalizacija kada su arhitektura i urbanizam u pitanju. Govoreći o novim trendovima, predstoji nam ponovno osmišljavanje stambenih i poslovnih prostora imajući na umu samoodrživost, energetsku efikasnost, zaštitu životne sredine i ozeljenjavanje gradova. Priroda i rekreacija biće uvrštene u urbano planiranje kao osnova čovekovog fizičkog i psihičkog zdravlja. Kroz istoriju se pokazalo da je svaka velika pošast poput epidemije, ratova i prirodnih katastrofa uticala na drugačiju gradnju i prilagođavanje urbanističkih planova u gradovima. Da li će i najnovija pandemija biti „učiteljica“ ljudskog roda u ovom pogledu i da li će se posle nje graditi pametnije, praktičnije i humanije – ostaje da se vidi.

Ljiljana Bugarin

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.