Da li se subvencije za samozapošljavanje isplate: Šta pokazuju podaci zrenjaninske filijale NSZ
Subvencije za samozapošljavanje godinama su jedna od mera kojom Nacionalna služba za zapošljavanje podržava nezaposlene koji žele da pokrenu sopstveni posao. Za jedne, to je prvi korak ka preduzetništvu a za druge šansa da formalizuju znanje, zanat ili uslugu kojom već mogu da se bave. Za lokalnu zajednicu, takvi programi otvaraju pitanje koliko male firme, radionice, saloni, ordinacije, servisi i agencije zaista mogu da doprinesu razvoju mikro biznisa.
Podeli vest:
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale u Zrenjaninu, interesovanje za subvencije za samozapošljavanje u poslednje tri godine opada. Godine 2023. konkurisalo je 217 lica, 2024. godine 188, dok se 2025. godine za subvenciju prijavilo 158 kandidata.
Ipak, istovremeno raste procenat onih kojima sredstva budu odobrena. Naime, u 2023. godini odobreno je 43 odsto prijava, 2024. godine 50 odsto, a 2025. godine 62 odsto prijavljenih kandidata dobilo je sredstva za pokretanje posla.
Konkretno, subvenciju za pokretanje privatnog posla je dobilo 98 lica 2025. godine, 94 lica u 2024. godini, dok je dve godine ranije podršku dobilo 80, odnosno 81 lice.
„Na području Srednjobanatskog okruga 2025. godine otvoreno je 98 firmi uz podršku programa za samozapošljavanje Nacionalne službe za zapošljavanje. Novoregistrovane delatnosti finansirane su preko programa za samozapošljavanje NSZ (78 firmi) i sredstvima obezbeđenim sufinansiranjem NSZ i lokalnih samouprava, a predviđeno Lokalnim akcionim planom zapošljavanja, u gradu Zrenjaninu i opštinama Žitište, Nova Crnja i Novi Bečej (podrška programa za otvaranje 20 firmi)“, pojasnili su za portal zrenjaninski.com u Nacionalnoj službi za zapošljavanje – Filijali Zrenjanin.
Najčešće se otvaraju uslužne firme
Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da u Srednjobanatskom okrugu, među početnicima u preduzetništvu koji koriste subvenciju NSZ za samozapošljavanje, dominiraju uslužne delatnosti. U prethodne tri godine, od 2023. do 2025, uz podršku programa za samozapošljavanje otvoreno je 231 uslužnih i 55 proizvodnih firmi.
Kako navode iz NSZ, među uslužnim firmama najviše je servisnih radnji poput autoservisa, elektro-servisa, firmi za građevinske radove i slično. Često se otvaraju i kozmetički i frizerski saloni, zatim firme za pružanje intelektualnih usluga, kao što su edukacije, konsalting i advokatske kancelarije. Tu su i transportne firme, ugostiteljske delatnosti i poslovi u građevinarstvu.
„Ono što možemo da istaknemo, visokoobrazovani korisnici subvencija za samozapošljavanje često pokreću posao u oblasti za koju su se školovali. Tako diplomirani pravnici otvaraju advokatske kancelarije, ekonomisti knjigovodstvene agencije, agencije za konsalting, dok stomatolozi pokreću stomatološke ordinacije“, pojašnjavaju u NSZ-u.
Kada je reč o proizvodnim firmama, najčešće se otvaraju radionice u oblasti tekstilstva, proizvodnje hrane i mašinstva, poput krojačko-šivačkih radionica, keteringa, bravarskih radionica i drugo.
Uz podršku ovog programa moguće je pokrenuti biznis iz gotovo svih proizvodnih i uslužnih delatnosti, a isključene su primarna poljoprivredna proizvodnja, menjačnice i taksi usluge.
U NSZ-u ističu i da se može govoriti o kvalitativnom pomaku u novopokrenutim biznisima: postoji diverzifikacija novopokrenutih delatnosti, sve više žena i mlađih osoba osniva firme, a povećan je i broj novih firmi u selima.
Žene češće pokreću posao uz subvencije
Među preduzetnicima početnicima koji su 2025. godine dobili podršku za pokretanje posla bilo je 58 žena i 40 muškaraca. Kada se posmatraju poslednje tri godine, od 2023. do 2025, novoregistrovane delatnosti pokrenule su 152 žene i 134 muškarca.
Prema starosnoj strukturi, u 2025. godini među korisnicima je bilo 27 lica do 30 godina, dok je 71 lice u grupi preko 30 godina. U prethodne tri godine, od 2023. do 2025, novoregistrovane delatnosti pokrenula su 72 lica starosti do 30 godina i 214 lica starijih od 30 godina.
PROČITAJTE JOŠ: Otvoreno novo radno mesto: Kompanija ISCO zapošljava
Najviše malih biznisa registrovano je na području grada Zrenjanina, zatim u opštinama Novi Bečej i Žitište, a potom u opštinama Nova Crnja i Sečanj.
Prvu godinu poslovanja ispuni više od 90 odsto korisnika
Jedno od ključnih pitanja kod subvencija za samozapošljavanje jeste održivost poslova koji se na ovaj način pokrenu. Prema podacima NSZ-a, ugovornu obavezu ispuni 92 do 93 odsto korisnika programa odnosno subvencije za samozapošljavanje.
„Ta obaveza odnosi se na prvu godinu poslovanja. Po proceduri rada Odeljenja za zapošljavanje, prati se realizacija ugovorne obaveze u tom periodu. Nakon realizacije, NSZ nema daljeg praćenja rada i poslovanja ovih firmi“, navode u NSZ – Filijali Zrenjanin.
Na pitanje šta se u praksi pokazalo kao presudno za uspeh, u NSZ-u dodaju da je dobra poslovna ideja izuzetno važna, ali da to nije jedini faktor. Važni su i tržište, realan biznis plan, prethodno iskustvo, podrška porodice i okruženja.
Subvencija nije jedina podrška
Program za samozapošljavanje jedna je od aktivnih mera zapošljavanja Nacionalne službe za zapošljavanje i predstavlja institucionalnu podršku razvoju preduzetništva.
Pored subvencije, program uključuje informisanje, obuke za vođenje biznisa i uslugu mentoringa. Za subvencije za samozapošljavanje konkurišu lica koja su prijavljena na evidenciju NSZ i imaju završenu obuku „Put do uspešnog preduzetnika“.
„Zainteresovani ovu obuku mogu da pohađaju u Filijali za zapošljavanje u Zrenjaninu, u ispostavama filijale ili onlajn. Obuka ‘Put do uspešnog preduzetnika’ obuhvata pet oblasti: informacije o javnom pozivu NSZ, osnove preduzetništva, pravni aspekt biznisa, ekonomski aspekt biznisa i izradu biznis plana. U okviru pravnog dela polaznici dobijaju informacije o tome kako osnovati firmu, kako pratiti pravnu regulativu i koji su osnovni principi upravljanja firmom. Ekonomski deo obuke obuhvata analizu tržišta, procenu potrebnog novca za početak i vođenje posla, praćenje konkurencije, izvore finansiranja i dostupne kreditne linije“, kažu u NSZ-u.
Ističu da je potencijalnim preduzetnicima na početku potreban određeni fond ekonomsko-pravnih informacija, jer započinjanje i uspešno vođenje sopstvenog posla podrazumeva znanja o osnivanju firme, tržištu, regulativi, finansiranju i pisanju biznis plana.
Podrška malom preduzetništvu u lokalnoj zajednici
Iz ugla NSZ, program za samozapošljavanje ima vidljiv efekat na razvoj malog preduzetništva u lokalnoj zajednici.
„Podrška preduzetništvu je podrška generisanju novih radnih mesta, rastu zapošljavanja, održivosti i stabilnosti posla. Uvid u rezultate programa za samozapošljavanje govori da je ovaj vid podrške plodotvoran i efikasan, bilo da biznis raste – proširuje se obim poslovanja i zapošljavaju novi radnici, ili pak ostaje na istom obimu poslovanja i pokazuje trend održivosti zahvaljujući jačanju konkurentnosti, uvođenju novih proizvoda ili usluga, ili unapređenju postojećih“, navode u Filijali Zrenjanin.
Kako dodaju, stručna i finansijska podrška koju pružaju programi zapošljavanja NSZ značajna je za svaku poslovnu zajednicu, naročito u manjim sredinama.
„Programi doprinose unapređenju poslovnog ambijenta, afirmaciji porodičnog biznisa, doprinose uspešnosti i efikasnosti postojećih kompanija pomažući njihov razvoj i širenje, a naročito je to značajno za tehnološki naprednije firme koje su pokretači razvoja u lokalnim zajednicama“, ističu u NSZ-u.
Subvencija u 2026. godini iznosi 380.000 dinara
Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je 23. marta 2026. godine Javni poziv nezaposlenima za program samozapošljavanja, kao i Javni poziv nezaposlenima romske nacionalnosti za program samozapošljavanja. Ovi programi bili su namenjeni nezaposlenima koji žele da pokrenu sopstveni posao. Subvencija za samozapošljavanje iznosi 380.000 dinara, dok za osobe sa invaliditetom koje pokreću biznis iznosi 420.000 dinara. Sredstva se dodeljuju jednokratno i mogu se koristiti za osnivanje radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva.
Podeli vest:
