• Da je preživela, Industrija tepiha „Proleter“ bi dogodine slavila 130 godina postojanja

    Kao i mnoge druge zrenjaninske fabrike, i Industrija tepiha „Proleter“ preselila se u istoriju.   Izuzetno kvalitetni tepisi nalazili su se na podovima u domovima širom bivše Jugoslavije. Zabeleženo je da su tepisima „Proletera“ bili opremljeni hoteli Interkontinental, Hajat, Metropol i Jugoslavija u Beogradu, hoteli u Bečićima i Budvi, vila u Miločeru, poslovna zgrada nekadašnjeg […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Da je preživela, Industrija tepiha „Proleter“ bi dogodine slavila 130 godina postojanja

    Kao i mnoge druge zrenjaninske fabrike, i Industrija tepiha „Proleter“ preselila se u istoriju.

     

    Izuzetno kvalitetni tepisi nalazili su se na podovima u domovima širom bivše Jugoslavije. Zabeleženo je da su tepisima „Proletera“ bili opremljeni hoteli Interkontinental, Hajat, Metropol i Jugoslavija u Beogradu, hoteli u Bečićima i Budvi, vila u Miločeru, poslovna zgrada nekadašnjeg Naftagasa, ali i hoteli Šeraton u Zimbabveu i Kuvajtu. U „Proleteru“ su za „Mercedes“ rađene podne obloge za automobile, kao i za avione „Boing“.

     

    PROČITAJTE JOŠ: Slobodan Milanović nam se javio iz Berlina i ispričao jednu nostalgičnu priču

     

    Da tepihara i dalje radi, dogodine bi slavila 130 godina postojanja. Jer, 1894. godine počela je sa radom Velikobečkerečka fabrika tepiha, koja je kroz istoriju menjala vlasnika, lokaciju i svojinsku strukturu.

     

    Više vlasnika je promenila pre Drugog svetskog rata da bi posle rata bila nacionalizovana.

     

    industrija tepiha proleter

     

    U istoriji industrije tepiha posebno je značajna 1965. kada je započeta prva temeljna rekonstrukcija fabrike. Tri godine kasnije kupljena je nova oprema iz Belgije.

     

    Kompletna rekonstrukcija obavljena je u hodu, od izgradnje hala do preseljenja i montaže novih i postojećih mašina, u periodu od 27. juna 1969. do 2. oktobra 1971. godine, kada je nova fabrika, na Dan oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu, puštena u rad.

     

    Fabrika je projektovana po savremenim tehnološkim rešenjima. Proizvodna tehnologija je bila potpuno nova i omogućavala je veliki broj artikala uz mnogo veću produktivnost.

     

    U fabrici su zaposleni vrhunski dizajneri a, prema dostupnim podacima, bliska saradnja postojala je i sa diplomcima fakulteta likovne i primenjene umetnosti.

     

    To su godine najvećeg prosperiteta fabrike tepiha, kada je njena proizvodnja činila 35 odsto proizvodnje tepiha u bivšoj Jugoslaviji.

     

    Dičili smo se tada najvišim kvalitetom tkanih tepiha i podnih obloga od novozelandske runske vune koja je predena i bojena najsavremenijom tehnologijom za to doba.

     

    industrija tepiha proleter

     

    Fabrika prodata ruskom biznismenu

     

    Ratovi i sankcije su učinili su svoje. Industrija tepiha „Proleter“ je otišla u stečaj da bi je 2007. godine kupio ruski biznismen Vladmir Antonov, i to za 157 miliona dinara. Radnici su tada tvrdili da je novi vlasnik zatekao zalihe tepiha i druge robe koje su vredele znatno više od iznosa plaćenog za fabriku.

     

    U zvaničnom predstavljanju nove fabrike TVB, kojoj je dao ime po predratnoj tepihari, preteči „Proletera“, Antonov je najavio povratak radnika u pogone i osvajanje evropskog i svetskog tržišta.

     

    Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

     

    Od toga nije bilo ništa, osim što su zalihe rasprodate.

     

    Fabrika, odnosno njene hale i pogoni, danas se izdaju u zakup. Od proizvoda nekadašnje tepihare ostali su tepisi koje još neko ima u svom domu i vredni primerci različitih predmeta u rukama privatnih kolekcionara.

     

    Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 1

    1. Kao i ceo privredni i finansijski sektor uništila je država i društveni kapital prelila u džepove političara i njihovih mecena,što i danas radi.

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Ekonomija