Velika Gospojina: Šta se danas ne radi i zašto je ovaj dan toliko važan

Velika Gospojina je jedan od najvećih hrišćanskih praznika, koji se slavi 28. avgusta po gregorijanskom, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru.

Praznik je posvećen Uspenju (usnuću) Presvete Bogorodice, odnosno danu kada je Bogorodica preminula i bila uznesena na nebo.

PROČITAJTE JOŠ: Želite da obučete uniformu? U toku prijave za dobrovoljno služenje vojnog roka

Prema predanju, Bogorodica je umrla prirodnom smrću, a njen duh je preuzeo sam Hristos. Apostoli su se, čudesno sabrani iz svih krajeva sveta, okupili da je isprate.

Tri dana nakon sahrane, njen grob je otvoren – i pronađen je prazan. Veruje se da je Presveta Bogorodica uznesena telom na nebo, slično kao Hristos.

Za ovaj veliki praznik ustanovljen je dvonedeljni post. Najkraći je od četiri velika godišnja posta, a Gospojinski post poznat je još i kao Uspenski i ustanovljen je u čast Bogomajci, zbog čega se veruje da je posebno značajan za žene i za majke, pa se vernici i vernice pričešćuju na Veliku Gospojinu.

Post se završava 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu, ali ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, onda se ne mrsi ni tog dana, već se jede riba.

U narodu je praznik Velika Gospojina veoma poštovan, posebno među ženama. Na selu je često zavetan dan, kada se ne radi, priređuju se litije, vašari i seoske slave.

Za Velikom Gospojinom sledi i Rođenje Presvete Bogorodice – Mala Gospojina koja se obeležava 21. septembra.

PROČITAJTE JOŠ: Zašto nam je zimi teže da ustanemo iz toplog kreveta?

Vreme između Velike i Male Gospojine zove se u narodu Međudnevnica, kada žene beru međudnevničke trave – hajdučku travu, kičicu, ugaslicu i druge kojima leče razne bolesti.

Prema narodnom verovanju, taj period je najbolji za branje svih plodova, a tada ne trebe sklapati brakove jer mladenci neće imati sreće, a ko se razboli u te dane teško će se izlečiti.