VANDALI, DOKLE VIŠE: Beskrupulozno uništavaju vredna umetnička dela!

ZRENJANIN – Pre više od sedam godina, vajarska kompozicija „Dva ždrebeta“, jednog od najznačajnijih vajara Jovana Soldatovića, koja je neko vreme krasila „Pink pasaž“ u strogom centru grada, gotovo da je potpuno uništena.

Većem ždrebetu, tačnije omici, otkinut je rep i ono klimavo sada više služi kao mesto za otpatke nego kao ukras. Manje je, posle nekoliko pokušaja huligana da se potpuno razori, sklonjeno na sigurno mesto.

Ovo nije usamljen slučaj uništavanja vrednih umetničkih dela koje bi trebalo da ulepšavaju grad ili podsećaju na važne istorijske događaje i ličnosti kad su u pitanju spomen ploče. Ima li grad rešenje? Ko ove vrednosti treba da čuva, ko da o njima brine, a ko da ih popravi kad do oštećenja dođe?

– U budžetu Direkcije za izgradnju i uređenje grada za ovu godinu predviđeno je 495 hiljada dinara za održavanje spomenika i spomen ploča koje se nalaze na javnim površinama – rekla je za portal „Zrenjaninski“ Biljana Jovanović, portparolka gradske Direkcije. – Imamo popis onoga što je u našoj nadležnosti i na osnovu njega praviće se prioriteti kod popravki i saniranja.

Na spisku onoga što se nalazi na javnom prostoru nalazi se nekoliko destina spomenika, umetničkih vrednosti i spomen ploča. Spisak je jedno, a stvarnost nešto potpuno drugo. Mnogi spomenici devastirani su ili potpuno uništeni, a o spomen pločama da se i ne govori. Iako postoji odluka po kojoj vlasnici privatnih kuća imaju obavezu da i posle rekonstrukcije ili izgradnje, spomen ploče vrate na mesto gde su se nalazile, to se u praksi retko dešava. Nestala je spomen ploča sa kuće u kojoj je živeo velikan Todor Manojlović, kao i sa kuće Toše Jovanovića. O spomenicima i spomen bistama u parkovima da se i ne govori. Obezglavljena bista na Keju pored jezera u centru grada, u Plankovoj bašti usamljen i išaran preživeo je samo Jovan Jovanović Zmaj, o aleji u Karađorđevom parku pisano je nebrojeno puta…

Posebno pitanje su vredna umetnička dela u zrenjaninskim fabrikama koje nisu preživele tranziciju. Javnost se podigla kada se opasnost da budu prodate u staro gvožđe nadvila nad fijalama sa starog zrenjaninskog mosta. Spašene su verovatno u poslednji čas. Ali, koliko takvih još ima u zaraslim dvorištima nekadašnjih zrenjaninskih giganata.

A da ima i potpuno drugačijih primera govori slučaj dve privatizovane fabrike koje su ono što su zatekle u svom dvorištu sredile i sačuvale. Takva je, na primer, Fabrika kože koja i dalje u svom dvorištu ima očuvanu bistu „Svetozara Toze Markovića“, ili Fabrika nameštaja koja i dalje čuva bistu „Žarka Zrenjanina“.