PROZOR U PROŠLOST: Vaspitne mere za đake velikobečkerečkih škola

Svake godine maturanti srednjih škola obeleže, u već prepoznatljivom stilu, bučno i razdragano, završetak srednjoškolskog obrazovanja.

Međutim, u prošlosti, ne ni tako dalekoj, đacima u našem gradu, pored svih uobičajenih đačkih nevolja, zgoda i nezgoda, po svemu sudeći, muku su zadavale, za današnje shvatanje, preterano brižne školske vlasti.

Naime, sumirajući postignute rezultate na kraju 1932/33. godine, školske vlasti Velikog Bečkereka su ocenile da iz godine u godinu đaci pokazuju sve lošije rezultate u učenju. Dok je, na primer, u 1931. godini zbog loših ocena iz škole isključeno 37 učenika, u 1932. godini isključeno je čak 69 učenika. Godinu dana kasnije loš uspeh pokazalo je oko 700 đaka.

Navedeni pokazatelji bili su signal da se nešto mora preduzeti za poboljšanje uspeha. Jer, neuspeh u učenju se pripisivao „đačkoj nedisciplini, nedostatku volje za učenje i rad, ali i preteranom korišćenju zabava“.

Zbog toga, već sledeće, 1934. godine, školske vlasti donose nova pravila i naređenja za đake velikobečkerečkih škola. Najagilniji zagovornik strogih pravila i njihovih striktnih primena bio je direktor gimnazije Dragomir Simić.

„Nova pravila“ po školama čini se da su više doticala učenice. Njima je najstrože bila zabranjena „ondulacija“ (uvijanje kose), nošenje ukrasa na keceljama, koje su morale biti skromne, uredne, čiste i pristojne dužine, ispod kolena. Đačka kapa, koju su nosile i učenice i učenici nije se smela nositi „koketno“. Jer, svrha učenja, stajalo je u „novim pravilima“, nije osvajanje suprotnog pola, nego obrazovanje i vaspitanje.

Pored toga, sva učenička pisma, prema ovim pravilima, su cenzurisana. A učenicima je najstrože zabranjeno i udvaranje.

Sportska igrališta podeljena na muška i ženska

Na školskom dvorištu bilo je zabranjeno druženje učenika nižih i viših razreda. Posebno učenika suprotnih polova. I to kako u školskom dvorištu, tako i van škole.

Sportska igrališta podeljena su bila na „ženska“ i „muška“. Časovi fizičkog vaspitanja održavali su se odvojeno.

Primenjujući ova pravila, uprava Ženske građanske škole saopštila je roditeljima tačan raspored predavanja, kako bi se sprečilo „besciljno lutanje ženskih đaka“.

Ni ponašanje đaka na ulici nije prepušteno slučaju. Đacima je najstrože zabranjeno zadržavanje na ulici posle devetnaest časova, kao i posete bioskopima, kafanama i krčmama, šetnja korzoom. Ali i druge vrste zabava. Pored toga, učenicima je bilo zabranjeno da se na ulici pojave sa osobom suprotnog pola. Izuzev kada je u pitanju bila uža rodbina.

Glavni inicijator ovih „drakonskih mera“, direktor gimnazije Dragomir Simić, bio je veoma zadovoljan postignutim rezultatima velikobečkerečkih đaka nakon njihovih primena.

On je izneo da je 1936/37. najuspešnija školska godina po uspesima koje su đaci pokazali. Od 422 kandidata za polaganje male mature, prošao je 421 kandidat, a veliku maturu je prošlo čak 87 odsto maturanata.

Naravno, ovaj uspeh u najvećoj meri, prema rečima direktora Simića, postignut je zahvaljujući primeni navedenih pravila, ali i ozbiljnijem radu đaka i nastavnika.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš