PROZOR U PROŠLOST: Sva imena glavne gradske ulice

Glavna gradska ulica u našem gradu je ulica Kralja Aleksandra I Karađorđevića. Ona se od Trga slobode proteže prema istoku, u dužini od oko 260 metara.

Prema raspoloživim istorijskim izvorima, ova ulica postaje centralna gradska ulica još od 1716. godine, odmah nakon odlaska Turaka sa ovih prostora. Od tada ona predstavlja jezgro varoši – Velikog Bečkereka i Petrovgrada, i današnjeg grada Zrenjanina.

Kroz promenu naziva glavne ulice, Velikog sokaka, Pijace, kako su je popularno i nezvanično nazivali građani, ogledali su se režimi i države koje su se menjale na ovim prostorima. Svaka nova vlast davala je ulici novo ime, ali ime svojih najznačajnijih sinova i junaka. Tako je od 1879. do 1919. godine ulica nosila naziv Hunjadi ulica. Od 1919. do 1941. godine zvala se ulica Kralja Aleksandra. A za vreme okupacije Nemci su joj dali novo ime – Herman Gering ulica. Od 1944. pa do 1992. bila je ulica Maršala Tita.

Nove političke promene donele su i novo – staro ime – ulica Kralja Aleksandra I Karađorđevića, kako se zvanično i danas zove. Izuzetak u nazivu ove žile kucavice grada predstavlja prvi naziv, ubeležen u kartama s kraja osamnaestog veka, kao ulica Velikog mosta.

Pored imena, ulica je menjala i svoj izgled

Pored imena, ulica je u svojoj dugoj istoriji od preko tristo godina, menjala i svoj izgled. On je bio prilagođen savremenim tokovima vremena, čiji je svedok bila i ostala. Naime, oko 1806. godine u ulici je postavljena turska kaldrma, koja je značajno popravila blatnjave i prašnjave trotoare i kolovoz. Zamenjena je, međutim, tek 1892. godine, nakon 86 godina. I to keramitom, čiji se obrisi i danas naziru po uličnim trotoarima. Keramit je dao ulici lepši i moderniji izgled, ali i lakše i brže odvijanje saobraćaja.

Razglednice, slike i dokumenta svedoci su promene izgleda glavne ulice, ali i građani koji pamte različita rešenja za uređenje najznačajnije ulice u gradu. Danas smo, takođe, svedoci novog izgleda ove ulice, pretvorene u pešačku zonu.

Glavna gradska ulica mesto brojnih istorijskih događaja

U ovoj centralnoj i najvažnijoj ulici grada dešavali su se u prošlosti, a i danas, različiti događaji, koji su ostavljali trag na istoriju grada.

Tako je posle pobede nad Turcima kod Sente, 1697. godine, austrijski vojskovođa, princ Eugen Savojski, imao svoj glavni stan u ovoj ulici, u broju 36. U njoj su kratko živeli ili navraćali Dositej Obradović, kod Čokrljanovih, u kući koja nosi broj 41, pa Svetozar Miletić kod svoga staratelja, dr Đorđa Dimitrijevića, u kući broj 18. Vredno je napomenuti da je u kući Gaje Adamovića u broju 23 bilo sedište Ujedinjene omladine srpske. U njoj je radila, skoro dvadeset godina, i Viša srpska devojačka škola.

Međutim, u sećanjima starijih i srednjih generacija grada, glavna gradska ulica, koja se u to vreme zvala ulica Maršala Tita, ostala je u najlepšim sećanjima po korzou, promenadi devojaka i momaka. Svako veče, naročito subotom, ona je oko sat – dva vremena bila prepuna šetača. Šetači bi napravili dva – tri kruga ovom ulicom, videli i bili viđeni… A zatim bi odlazili u zrenjaninske bioskope, kafane, restorane ili kućama. Bilo je, u to vreme, uobičajeno da momci koji stoje po strani u grupama, imaju svoje stalno mesto, ispred „Izbora“, „Volte“ „Borova“, ili drugih radnji.

Nije moguće, međutim, nabrojati sve značajne ljude i događaje koji su se zbili u ovoj centralnoj gradskoj ulici. Jer, ona je bila i ostala žila kucavica našeg grada.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš