Prozor u prošlost: Mihajlo Miša Predić je sa drugovima streljan na Bagljašu

Pre nekoliko godina, Studentski dom u Zrenjaninu je obeležio dva značajna jubileja – 55 godina od početka rada i sto godina od rođenja Mihajla Miše Predića, lekara i skojevskog aktiviste, čije ime ova značajna i važna ustanova nosi. Dr Mihajlo Miša Predić je, naime, rođen je 1918. u Rudni, u današnjoj Rumuniji.

Otac mu je bio sveštenik u tamošnjoj pravoslavnoj crkvi. Ostao je rano bez majke. Zajedno sa ocem, koji je sa službom bio premešten u Srpski Sveti Peter, a zatim i u Moriš, prelazi i mali Miša, gde završava osnovnu školu. U želji da nastavi sveštenički poziv, otac ga upisuje u srpsku gimnaziju u Temišvaru. Zatim prelazi u Sremske Karlovce, gde završava malu maturu. Više razrede gimnazije Mihajlo Miša Predić završava u našem gradu, tadašnjem Velikom Bečkereku, i Somboru.

Iako je deo njegove životne priče još prekriven velom tajni, smatra se da je prva saznanja o marksizmu i revoluciji stekao još u Temišvaru. I to u srpskoj gimnaziji, od svojih profesora Olge Đurić, Slobodana Markovića i Bogdana Čiplića.

Nakon završetka gimnazije Predić upisuje studije medicine u Zagrebu. Tamo je nastavio sa svojim revolucionarnim aktivnostima, a drugovao je sa Ivom Lolom Ribarom. Bio je i vrlo aktivan u vojvođanskoj menzi, gde su se okupljali studenti, pretežno iz Vojvodine.

Brzo je stekao poverenje i naklonost svojih saradnika

„Miša je bio lep i dobar. Bili smo oboje na drugoj godini studija“, napisala je Sonja Zogović u svojim sećanjima na svog dobrog druga i prijatelja.

„Bio je dobar student, redovno davao ispite, i vrlo aktivan u studentskom krugu. Organizovao je, vrlo često, izlete u okolini Zagreba, gde su se vodili razgovori sa studentima sa drugih fakulteta, koji nisu bili članovi naše menze. Kroz te susrete, smatrao je Miša, zbližavali smo se sa ostalim naprednim studentima, a i sa onima koji nisu mislili kao mi, postali smo bliži. Voleo je sport, i smatrao je da sport zbližava omladinu. Voleo je i muziku, a i sam je lepo pevao. Kao jedan od organizatora, učestvovao je u prikupljanju pomoći za španske borce, koji su u to vreme bili u logorima u Francuskoj, a i u drugim aktivnostima vojvođanske menze u Zagrebu“, navela je Zogović u svom sećanju.

Zbog svih svojih aktivnosti, bio je pod posebnom prismotrom policije u Zagrebu.

U naš grad mladi doktor ponovo dolazi početkom 1941. godine, kao lekar stažista u zrenjaninskoj bolnici, ali i po direktivi, kao instruktor Pokrajinskog komiteta partije za Banat.

Brzo je stekao poverenje i naklonost svojih saradnika u celom Banatu, pa i u Beogradu, gde je često po zadatku putovao. Bio je izuzetno obrazovan, dobar teoretičar, govornik i vrlo pokretljiv.

Streljan je na Bagljašu

Lep, stasit doktor, uvek elegant, nosio je pretežno svetla odela, koja su se uklapala u njegovu pojavu. Bio je pun razumevanja za svakog, pa i neobrazovanog sagovornika. Osim toga, bio je izuzetno tačan na svim sastancima na kojima se isticao i kao govornik i kao vaspitač. Uvek je naglašavao da mu je želja da stvori jaku i višenacionalnu skojevsku organizaciju u kojoj će biti i Srbi i Mađari i Nemci i svi drugi. U tome je i uspeo. Članovi SKOJ-a u gradu, između ostalih, bili su i Arpad Fogaroš, Janoš Fazekaš, Đerđ Fogaroš, Petar Kovalić, Slobodan Vorgić, Ivan Aćin, Dušan Graor, Vladimir Cvetkov, Vasa Turkulj i mnogi drugi.

I u zrenjaninskoj bolnici, u kojoj je radio, bio je omiljeni doktor. Bio je praktikant koji je, radi pomoći aktivistima, ali i ostalima, delovao i u Crvenom krstu grada.

Sve njegove aktivnosti prekinute su hapšenjem u vozu pri povratku iz Beograda, krajem jula 1941. godine. Na saslušanju, koje je obavljano u zloglasnom velikobečkerečkom zatvoru, pretučen i krvav, odbio je očevu otkupninu, koju je ovaj sakupio i ponudio šefu policije Francu Rajtu rečima „Znajte gadovi, ja ne idem, ako ne pustite moje drugove. Ako ćete ih streljati i ja idem sa njima.“

Streljan je na Bagljašu 31. jula 1941. godine zajedno sa svojim drugovima.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš