PROZOR U PROŠLOST: Revolucija prošla bez prolivanja krvi

U drugoj polovini 1918. godine oslabljeni organizam Austro – Ugarske monarhije nije mogao da izdrži tegobe dugog i teškog rata, te je sve više slabio. Monarhija je bila na kolenima. Napredne snage u Vojvodini, pretežno srpske, imale su zadatak da ubrzaju proces raspadanja i da se organizuju za promene koje će da slede. „Mi, Bečkerečani, obavili smo tu radnju tačno i časno“, poručio je dr Slavko Županski, advokat iz Velikog Bečkereka.

On je stao na čelo novih snaga koje su najavljivale promene.

U tom cilju je u Velikom Bečkereku 31. oktobra 1918. godine osnovan Srpski narodni odbor. Njegov zadatak je bio da preuzme vlast u gradu, po mogućstvu bez prolivanja krvi i razaranja. Osnivačkoj skupštini novoformiranog odbora prisustvovali su dr Andrija Vasić, advokat, Živojin Ž. Terzin, prota Žarko Stakić, pop Dragutin Mojić, Milan Rakić, Paja Ristić, Svetozar Isaković i Jefta Vukov. Za predsednika je izabran dr Slavko Županski.

Dr Slavko Županski opisao susret sa narednikom

U to vreme pojačane aktivnosti srpske vojske i njeno kretanje ka severu uznemirilo je županijske vlasti u Velikom Bečkereku. Zbog toga su dr Janko Agošton, podžupan Torontalske županije, i predstavnici žandarmerije stupili u kontakt sa Srpskim narodnim odborom. Zamolili su da u ime županije kontaktira komandu srpske vojske u Pančevu, kako bi se oko Velikog Bečkereka izbegle borbe, a grad poštedeo ratnih razaranja. Molba je prihvaćena, a putovanje do Pančeva opisao je predsednik Srpskog narodnog odbora dr Slavko Županski sledećim rečima:

„Dogovoreno je da se formira posebna kompozicija, sastavljena od dva vagona i lokomotive, kojom je polovina članova Srpskog narodnog odbora i nešto naroda krenulo u deputaciju. Na lokomotivi smo stavili srpsku zastavu i tako okićeni krenuli smo u Pančevo. Putem razdraganost i pesma. Kod Crepaje prohuji oštar pucanj kroz mrak. Voz zastade; naišli smo na srpsku predstražu. Kod voza stoji krupan, snažan narednik, drži pušku na gotovs. Počeli smo da pevamo narodnu himnu. Narednik i drugi vojnici spustiše puške, pevaju sa nama. Iskočismo iz voza, pojurismo ka naredniku jer nam je on bio srpski junak, živa legenda, slava, uzdanje. Zagrlili smo ga; ljubili smo njega, njegovo oružje, njegovu dolamu, a on siromah ćutao je, trpeo kao nevino jagnje i brisao se od mnogih poljubaca. Pošto smo se čestito objasnili, dobijemo propusnicu i nastavimo put za Pančevo“.

Vest se brzo proširila gradom

U Pančevu je deputate iz Velikog Bečkereka primio Mika Kovačević, komandant Gvozdenog puka „Knjaz Mihajlo“. On je obećao da će srpska vojska biti u gradu 17. novembra u prepodnevnim satima.

Vest se brzo proširila gradom, te je 17. novembra 1918. godine grad osvanuo iskićen i ulepšan.

Tog jutra hrlio je narod prema železničkoj stanici, a dočeku srpske vojske pridružili su se i članovi Srpskog narodnog odbora, sveštenstvo i intelektualci. Oko 10 časova zaustavio se voz sa čelnim bataljonom Gvozdenog puka „Knjaz Mihajlo“ pod komandom brigadira Dragutina Ristića.

Od železničke stanice do zgrade županije, brigadira Ristića i dr Slavka Županskog, u okićenoj kočiji, pozdravljali su građani i zasipali ih cvećem.

U velikoj dvorani županije podžupan dr Janko Agošton, sa županijskim činovništvom, pozdravio je na mađarskom jeziku srpsku vojsku i istakao „da čitavo stanovništvo Županije i Velikog Bečkereka daje na poverenje njemu, brigadiru Ristiću i srpskoj vojsci“.

Na ove reči podžupana Agoštona, brigadir Dragutin Ristić je odgovorio:

„Rad građana županije i Velikog Bečkereka, bez razlike narodnosti i vere, koji nije u zloj nameri i smišljeno pripreman protivu vojske i postojećeg stanja, imaće u punom smislu zaštitu moju i srpskih trupa. U protivnom rušioci mira i reda odgovaraće pred prekim vojnim sudom“.

Okupljenima na gradskom trgu obratio se brigadir Dragutin Ristić

Ovo je bila mirna predaja vlasti predstavnika države koja je nestajala, novim snagama i predstavnicima države koja je nastajala.

Dok se u tišini svečane županijske dvorane odvijala primopredaja vlasti, na gradskom trgu vrvelo je od naroda.

Okupljenom narodu obratio se brigadir Ristić:

„Sada ste, braćo i sestre Bečkerečani, i svi prisutni iz celog Banata, pod zaštitom vaše braće – vojske Kralja Petra Prvog. Pod istom zaštitom biće i sve druge narodnosti, koje stotinama godina žive sa vama zajedno“.

Ono što je od šireg značaja, vezano za ove događaje, jeste da je ideja o stvaranju organa srpske narodne vlasti rođena u Velikom Bečkereku i da su upravo njegovi predstavnici podstakli osnivanje središnje organizacije u Novom Sadu – Srpskog narodnog odbora.

Zbog svega toga građani Zrenjanina mogu biti ponosni na generaciju iz 1918. godine koja je uspela da izvede beskrvnu revoluciju, da smeni staru i organizuje novu vlast bez ljudskih žrtava i materijalnih razaranja.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš