PROZOR U PROŠLOST: Prve devojačke škole u gradu
Pokret za ravnopravnost žena u Velikom Bečkereku je sredinom devetnaestog veka, od samog početka, imao svoje pristalice, ali i svoje protivnike. Pristalice pokreta bili su uglavnom učeni ljudi, intelektulaci, netradicionalisti. Protivnici pokreta bili su uticajni građani, tradicionalisti. Oni su se suprostavljali kako ženskom pravu glasa, tako i zapošljavanju i školovanju žena u našem gradu. […]
Pokret za ravnopravnost žena u Velikom Bečkereku je sredinom devetnaestog veka, od samog početka, imao svoje pristalice, ali i svoje protivnike.
Pristalice pokreta bili su uglavnom učeni ljudi, intelektulaci, netradicionalisti. Protivnici pokreta bili su uticajni građani, tradicionalisti. Oni su se suprostavljali kako ženskom pravu glasa, tako i zapošljavanju i školovanju žena u našem gradu.
U prilog tome govore i podaci da u Velikobečkerečkoj gimnaziji, koja je osnovana 1846. godine, sve do 1919. nije bila upisana ni jedna redovna učenica iz našeg grada. Samo je u retkim slučajevima odobravno privatno polaganje pojedinih razrednih ispita. Na taj način je ženskoj deci onemogućeno školovanje na fakultetima i akademijama.
Međutim, u želji da devojčicama pruže osnovno obrazovanje, ali i vaspitanje, već sredinom devetnaestog veka počele su da se otvaraju više devojačke škole. Tako je Srpska viša devojačka škola otvorena u Velikom Bečkereku 1855. godine i radila je punih dvadeset godina, sve do 1875.
Nakon šest godina, 1881. godine, otvoren je ženski vaspitni zavod „Kloster“, a 1903. godine „Mesinger“.
Sve ove devojačke škole imale su rang nižih srednjih škola sa pravom javnosti, a materijalno su podržavane od imućnijih pojedinaca i pojedinih verskih opština.
Devojačke škole uvele gimnastiku kao obavezan predmet
U školskim izveštajima Velikobečkerečke gimnazije privatne, vanredne učenice češće susrećemo početkom dvadesetog veka. Među njima su Zorka Popović, Marija Vrgović, Mariška Baranj, Jelena Ajbenšic, Kornelija Godo i Olga Caufal.
Međutim, nakon 1919. godine gimnaziju u Velikom Bečkerku upisuju prve redovne učenice. To su Ljubica Lambić, Jovanka Dadić, Grozdana Bakalov, Marija Aleksandrović, Zagorka Relić…
Kako bi devojke pored sticanja znanja i vaspitanja bile upoznate i sa fizičkim veštinama, u ženskom vaspitnom zavodu „Kloster“ 1895. godine uveden je obavezan predmet gimnastika. Za nastavnicu gimnastike postavljena je naša sugrađanka Karolina Mesinger. Zvanje nastavnice gimnastike Karolina je stekla u Budimpešti i bila je prva nastavnica gimnastike u Jugoslaviji.
Ova obrazovana, savremena žena, bila je prvi pravi pobornik za emancipaciju žena u Velikom Bečkereku. U tom cilju ona je održala više predavanja. Ukazivala je na neravnopravan položaj žena u tadašnjem društvu. A borba za ravnopravnost žena bila bi efikasnija sa školovanim i savremenim pobornicima.
Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš
OSNOVNA ŠKOLA, PRI CO SRPSKI ELEMIR, OSNOVANA JE 1752.
NEKA NASELJA, GRADA ZRENJANINA, SU TEK TADA NASTALA.
Pozdrav iz Elemira!