• PROZOR U PROŠLOST: Prve devojačke škole u gradu

    Pokret za ravnopravnost žena u Velikom Bečkereku je sredinom devetnaestog veka, od samog početka, imao svoje pristalice, ali i svoje protivnike.   Pristalice pokreta bili su uglavnom učeni ljudi, intelektulaci, netradicionalisti. Protivnici pokreta bili su uticajni građani, tradicionalisti. Oni su se suprostavljali kako ženskom pravu glasa, tako i zapošljavanju i školovanju žena u našem gradu. […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    PROZOR U PROŠLOST: Prve devojačke škole u gradu

    Pokret za ravnopravnost žena u Velikom Bečkereku je sredinom devetnaestog veka, od samog početka, imao svoje pristalice, ali i svoje protivnike.

     

    Pristalice pokreta bili su uglavnom učeni ljudi, intelektulaci, netradicionalisti. Protivnici pokreta bili su uticajni građani, tradicionalisti. Oni su se suprostavljali kako ženskom pravu glasa, tako i zapošljavanju i školovanju žena u našem gradu.

     

    U prilog tome govore i podaci da u Velikobečkerečkoj gimnaziji, koja je osnovana 1846. godine, sve do 1919. nije bila upisana ni jedna redovna učenica iz našeg grada. Samo je u retkim slučajevima odobravno privatno polaganje pojedinih razrednih ispita. Na taj način je ženskoj deci onemogućeno školovanje na fakultetima i akademijama.

     

    Međutim, u želji da devojčicama pruže osnovno obrazovanje, ali i vaspitanje, već sredinom devetnaestog veka počele su da se otvaraju više devojačke škole. Tako je Srpska viša devojačka škola otvorena u Velikom Bečkereku 1855. godine i radila je punih dvadeset godina, sve do 1875.

     

    Nakon šest godina, 1881. godine, otvoren je ženski vaspitni zavod „Kloster“, a 1903. godine „Mesinger“.

     

    Sve ove devojačke škole imale su rang nižih srednjih škola sa pravom javnosti, a materijalno su podržavane od imućnijih pojedinaca i pojedinih verskih opština.

     

    devojačke škole

     

    Devojačke škole uvele gimnastiku kao obavezan predmet

     

    U školskim izveštajima Velikobečkerečke gimnazije privatne, vanredne učenice češće susrećemo početkom dvadesetog veka. Među njima su Zorka Popović, Marija Vrgović, Mariška Baranj, Jelena Ajbenšic, Kornelija Godo i Olga Caufal.

     

    Međutim, nakon 1919. godine gimnaziju u Velikom Bečkerku upisuju prve redovne učenice. To su Ljubica Lambić, Jovanka Dadić, Grozdana Bakalov, Marija Aleksandrović, Zagorka Relić…

     

    Kako bi devojke pored sticanja znanja i vaspitanja bile upoznate i sa fizičkim veštinama, u ženskom vaspitnom zavodu „Kloster“ 1895. godine uveden je obavezan predmet gimnastika. Za nastavnicu gimnastike postavljena je naša sugrađanka Karolina Mesinger. Zvanje nastavnice gimnastike Karolina je stekla u Budimpešti i bila je prva nastavnica gimnastike u Jugoslaviji.

     

    Ova obrazovana, savremena žena, bila je prvi pravi pobornik za emancipaciju žena u Velikom Bečkereku. U tom cilju ona je održala više predavanja. Ukazivala je na neravnopravan položaj žena u tadašnjem društvu. A borba za ravnopravnost žena bila bi efikasnija sa školovanim i savremenim pobornicima.

     

    Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 1

    1. OSNOVNA ŠKOLA, PRI CO SRPSKI ELEMIR, OSNOVANA JE 1752.
      NEKA NASELJA, GRADA ZRENJANINA, SU TEK TADA NASTALA.
      Pozdrav iz Elemira!

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Društvo

    Produžen rok za prijave za besplatne udžbenike

    Zrenjaninski poslovni krug (ZREPOK) saopštio je danas da je, na inicijativu roditelja, produžen rok za podnošenje prijava osnovnih škola sa teritorije Srednjobanatskog upravnog okruga za dodelu […]