PROZOR U PROŠLOST: Ovo je priča o vodonošama sa Begeja

Sve do kopanja prvih dubokih bunara između 1885. i 1895. godine stanovništvo Velikog Bečkereka imalo je problema sa snabdevanjem zdravom pijaćom vodom.

Jedan deo građana koristio je vodu iz plitkih gradskih ili sopstvenih bunara. Oni su kopani na dubini od 10 do 15 metara. Voda se iz njih izvlačila đermom ili pomoću točka. U zavisnosti od godišnjih doba, kada je dolazilo do poplava ili velikih kiša, voda u tim bunarima nije bila upotrebljiva za piće.

Zbog toga je deo stanovništva grada koristio vodu iz Begeja, kako za piće, tako i za ostale potrebe. Koristio ju je za pojenje stoke, kuvanje, pranje veša i kupanje.

Vodu sa Begeja nosile su domaćice u kantama na obranicama, ukoliko su živele u blizini reke. Onaj deo građana koji je živeo dalje od obala Begeja, snabdevao se vodom noseći je u buradima. Ili su ga snabdevale profesionalne vodonoše. Ove vodonoše nosile su vodu u kantama prebačenim preko leđa magaraca i prodavale je po 1 ili 2 krajcare po kanti. U kanti je bilo od 10 do 12 litara vode. Kasnije, voda se nosila i u velikom buretu na dvokolici koju je vukao jedan konj, a prodavala se, nešto skuplje, dinar po kanti.

Za vađenje vode iz Begeja gradska uprava je postavila na obalama Begeja nekoliko platformi sačinjenih od dasaka, da bi se vodonošama omogućio lakši prilaz do dublje i čistije vode.

Vodonoše snabdevale građane sve do četrdesetih godina 20. veka

Vodonoše sa Begeja snabdevale su građane našeg grada vodom sve do četrdesetih godina dvadesetog veka. Ta voda je korišćenja za pranje veša ili druge kućne potrebe, ne za piće i kuvanje.

Nakon prvih pokušaja kopanja dubokih bunara, do 120 metara dubine, pokazalo se da je voda iz njih dobra i da se može koristiti za piće. Zbog toga je gradska uprava odobrila sredstva za bušenje dubokih bunara po celom gradu. Zato su do kraja tridesetih godina bila ukupno 54 javna duboka bunara. Skoro isti broj dubokih bunara bio je iskopan u privatnim kućama.

Kopanjem velikog broja dubokih bunara, gradsko stanovništvo je bilo opskrbljeno kvalitetnom pijaćom vodom. Sprečene su i zaraze koje su bile uzrokovane nezdravom vodm za piće iz plitkih bunara ili sa Begeja.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš

Pročitajte još: PROZOR U PROŠLOST: Manje poznata priča o reci Begej