PROZOR U PROŠLOST: OSNIVANJE PASTEROVOG ZAVODA

Pojava besnila kod divljih i domaćih životinja u Banatu, pa i u našem gradu, bila je česta i opasna bolest i za ljude i za životinje. Ovdašnje novine često su izveštavale o pojavi besnila i o tome da su Pasterovi zavodi, gde se leče oboleli, preopterećeni, da ih ima samo u većim gradovima, a da su troškovi lečenja veoma visoki.

Bečkerečki i banatski bolesnici upućivani su na lečenje u novosadski Pasterov zavod, ali zbog loših saobraćajnih veza i troškova, lečenje je bilo otežano. Zbog toga se događalo da se zaraženi besnilom i ne prijave lekarima, da ih ne bi slali za Novi Sad, a posledice za porodicu i okolinu su bile nesagledive.

Sagledavajući lošu zdravstvenu zaštitu besnilom zaraženih bolesnika, Ministarstvo narodnog zdravlja je 1923. godine donelo odluku da se u manjim gradovima osnivaju Bakteriološke stanice.

Već sledeće, 1924. godine, u Velikom Bečkereku je osnovana i otpočela sa radom prva Bakteriološka stanica, koja je bila smeštena u Pašićevoj ulici. Te godine besnilo se proširilo, posebno kod pasa lutalica, koji su ga prenosili po celom gradu. Zbog toga je Ministarstvo narodnog zdravlja naložilo županijskim vlastima u gradu da bez milosti uništavaju pse lutalice, ukoliko nisu u mogućnosti da im obezbede najstroži karantin.

Kako bi se što efikasnije zaštitilo stanovništvo od opake zarazne bolesti besnila, a zaraženima pružila brza lekarska pomoć, Ministarstvo je odlučilo da proširi mrežu Pasterovih zavoda. Zbog toga je 1927. godine izdalo naređenje da se pri svakoj bakteriološkoj stanici otvori i Pasterov zavod za lečenje zaraženih bolesnika.

Bakteriološka stanica u Velikom Bečkereku odmah je prihvatila inicijativu i otpočela sa pripremama za otvaranje ovog veoma važnog Zavoda, ali nije imala dovoljno odgovarajućeg prostora za njegov smeštaj. Zbog toga se obratila gradskoj upravi, i u  dogovoru sa njom odlučeno je da je najpogodnije da se Pasterov zavod smesti u stan upravnika Bakteriološke stanice, gde je bilo dosta prostora i za rad Zavoda.

Kada su prostor i zgrada, koja se nalazila uz samu Bakteriološku stanicu, preuređeni, Pasterov zavod ili Antirabičko odeljenje, otpočelo je sa radom u našem gradu 8. septembra 1928. godine. Prvi upravnik Pasterovog zavoda bio je dr. Ivan Grujić, lekar opšte prakse. U novoosnovanom Zavodu bolesnici su primani skoro isključivo radi vakcinisanjana, dok su teži slučajevi upućivani u velikobečkerečku bolnicu.

Otvaranjem Pasterovog zavoda znatno se poboljšao kvalitet zdravstvene zaštite stanovništva u samom gradu, ali i u celom Banatu.

Već naredne, 1929. godine, besnilo je uzelo velike razmere u gradu i okolini, pa je gradska policija u nekoliko navrata produžavala strogi karantin za pse i mačke. Zahvaljujući brzoj i stručnoj pomoći koju su oboleli dobijali u Pasterovom zavodu, epidemija se nije proširila, ali se  pokazalo koliko je veliki značaj ovog Zavoda.

U to vreme počela je da radi i stočna, veterinarska ambulanta za lečenje životinja, ali se ona bavila skoro isključivo cepljenjem, a ne i lečenjem životinja.

I pored preduzetih mera, opasnost od besnila nije otklonjena. Zbog toga je policija kažnjavala novčanom kaznom od 300 dinara, ili zatvorom do 30 dana, sve nesavesne građane koji nisu poštovali naredbe o sprečavanju širenja besnila.

I pored toga, pojava besnila u Velikom Bečkereku i njegovoj okolini nije iskorenjena.

Nada Boroš