PROZOR U PROŠLOST: „Noćne dame“ Velikog Bečkereka

Gradska štampa na prekretnici dva veka, devetnaestog i dvadesetog, beleži da su se sa prvim prolećnim danima u gradu, odnekuda, pojavljivale besposlene devojke. Bile su obučene neprimereno, provokativno, „nakinđurene“ i našminkane. One su svojim izgledom i ponašanjem provocirale prolaznike i narušavale moralni ugled grada.

To su najčešće bile mlade, a vrlo često i maloletne, devojke iz okolnih mesta. One su se u gradu zadržavale nedeljama i mesecima, zarađujujći za sebe na ovaj način.

One su predstavljale i pravi problem gradskoj policiji koja je, zbog njihovog bestidnog ponašanja, pijančenja i provociranja prolaznika, morala često da sprovodi racije. U okviru racije bili su organizovani i zdravstveni pregledi „noćnih dama“, koje su u velikom broju bile zaražene različitim veneričnim bolestima. Zbog toga su mnoge od njih bile upućivane na bolnička lečenja u gradsku bolnicu.

I pored preduzetih mera na sprečavanju prostitucije, broj prostitutki se povećavao iz godine u godinu. Vremenom su „noćne dame“ preplavile gornji deo bašte „Kasina“, koju su, kako beleže novine, obični, pošteni građani obilazili u širokom krugu.

Nemaština i siromaštvo, koje su pogodile i naš grad nakon Prvog svetskog rata, uticalo je da ovo društveno zlo još više poraste. Stranputicom prostitucije često su išle naivne i neuke maloletnice iz siromašnih porodica. One su na svet donosile decu o kojoj se niko nije starao. Stoga su gradske vlasti bile prisiljene da obezbede kakve – takve uslove za smeštaj dece bez roditeljskog staranja.

Noćne dame najčešće posećivali golobradi mladići i vojnici

Najčešći „prijatelji“ ovih dama bili su golobradi mladići, vojnici, splavari, brodari, ali i stariji sugrađani. Oni su navraćali u bečkerečke gostione i krčme, gde su ih zabavljale kafanske pevačice i kelnerice zajedno sa „noćnim damama“. Zbog galame, glasne muzike, pijančenja i provociranja po ulicama i parkovima grada, gradska policija je često hapsila izgrednike. Ipak, nakon trežnjenja i kraćeg zadržavanja sve ih je puštala. Tako se to ponavljalo, iz dana u dan, naročito u letnjem periodu, a da se nije moglo zaustaviti i sprečiti.

U jednom periodu gradska vlast je zabranila krčmama i gostionama u kojima su se točila alkoholna pića da zapošljavaju žensko osoblje, koje je zajedno sa gostima pilo i bančilo do jutarnjih sati.

Ali, sve mere i apeli ostali su bez rezultata. Zato su, nakon policijskih racija i kratkog zatišja, svi nastavljali po starom. Noćni život grada ostao je nepromenjen, a građanstvo je bezuspešno, nastavljalo sa svojim negodovanjem i tužakanjem kod gradskih vlasti.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš