Prozor u prošlost: Kolo srpskih sestara oduvek pomagalo nevoljnicima
Kolo srpskih sestara u našem gradu osnovano je 1927. godine, sa ciljem da deluje i radi na humanom, prosvetnom i nacionalno – kulturnom polju. Uprava Kola brojala je trideset članica. Prva predsednica bila je Sonja Petrović, a potpredsednice Mileva Stanojević i Smilja Bratić. Sekretarka Kola bila je Katica Lambrin, a blagajnica Dafina Stankov. […]
Kolo srpskih sestara u našem gradu osnovano je 1927. godine, sa ciljem da deluje i radi na humanom, prosvetnom i nacionalno – kulturnom polju.
Uprava Kola brojala je trideset članica. Prva predsednica bila je Sonja Petrović, a potpredsednice Mileva Stanojević i Smilja Bratić. Sekretarka Kola bila je Katica Lambrin, a blagajnica Dafina Stankov.
Broj članica u ovoj, u prvom redu, humanoj organizaciji bio je znatan. Za članstvo u Kolu nisu bile važne profesija, godine starosti ili politička pripadnost, nego samo želja da se pomogne nevoljnicima, ali i neguje nacionalni identitet, kroz stare narodne pesme, i očuva šarolikost narodnih nošnji sa ovih prostora.
U cilju prikupljanja sredstava za humanitarni rad, Kolo srpskih sestara je svake godine održavalo sveslovensko veče. Na njemu su svi prisutni bili obučeni u narodne nošnje. Pevale su se stare narodne pesme i igrala stara kola.
Sav prikupljeni novac, sa ove, ali i drugih zabava, dodeljivan je u prvom redu siromašnoj deci, za odeću i obuću. Novac je bio namenjen i za školovanje darovite dece.
Ni ostareli i siromašni sugrađani nisu bili zaboravljeni od ovih humanih žena. Kolo je pomagalo, u ovom periodu, najsiromašnije i usamljene starice, sa po sto dinara mesečno. Tako su ovim nevoljnicama olakšavale sumorane dane.
Godine 1936. Kolo srpskih sestara u Petrovgradu osnovalo je ženski pevački hor, sa ciljem da i devojke upoznaju stare narodne i klasične pesme, i da putujući, upoznaju krajeve svoje domovine. Hor je brojao 48 članica. Na svim nastupima, širom zemlje, devojke su bile obučene u narodne nošnje, a repertoar su činile stare narodne i klasične pesme. To ih je činilo prepoznatljivim i uvaženim gde god da su nastupale.
Kolo srpskih sestara prestalo sa radom za vreme Drugog svetskog rata
Plodonosno delovanje Kola srpskih sestara prekinule su nesrećne ratne godine Drugog svetskog rata.
Trebalo je da prođe preko pedeset godina da ovo humano udruženje 1992. godine obnovi svoj rad. U ne baš lak posao obnove rada Kola srpskih sestara, nakon pedeset i više godina, uložen je veliki trud i napor nove predsednice udruženja, gospođe Ljubice Jovanović, i pokojnog gospodina Milorada Poučkog. Oni su, i pored velikih poteškoća, uspeli u nameri da obnove rad ovog humanog udruženja.
Odmah nakon obnove, Kolo srpskih sestara u Zrenjaninu povezalo se sa Crvenim krstom i Centrom za socijalni rad. To je učinjeno kako bi njihova pomoć stigla do dece i drugih nevoljnika, kojima je u ratnim devedesetim godinama bila najpotrebnija.
Od osnivanja, a i danas, skoro sve aktivnosti Kola srpskih sestara vezane su za donatore i sredstva koja se prikupe humanitarnim radom. Zbog toga treba uložiti veliki rad i napor kako bi se osmislile i organizovale humane akcije i obezbedila sredstva od donatora. Jer, i danas ima mnogo dece i veliki broj sugrađana kojima je pomoć potrebna.
Vredno je napomenuti da je Kolo srpskih sestara iz Zrenjanina 2015. godine poklonilo Narodnom muzeju oko sto predmeta narodne nošnje sa prostora bivše države, Kraljevine Jugoslavije.
Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš