Prozor u prošlost: Izgradnja pruge označila je novo doba

Prvi zvižduk voza u našem gradu začuo se 7. jula 1883. godine kada je novoizgrađenom prugom Velika Kikinda – Veliki Bečkerek pristigao prvi voz na novoizgrađenoj železničkoj stanici. Tamo su ga dočekali razdragani građani. Izgradnja pruge označila je novo doba i prosperitet kako Velikog Bečkereka, kao sedišta Torontalske županije, tako i same županije.

Međutim, borba Županije da prugom poveže Veliki Bečkerek i Kikindu trajala je punih 26 godina, od 1857. kada je otvorena pruga Segedin – Kikinda – Temišvar, a kada je odbijen predlog Velikog Bečkereka da se izgradi pruga Velika Kikinda – Veliki Bečkerek. Predlog našeg grada je odbijen jer, kako je stajalo u obrazloženju, Velika Kikinda nije rešila svojinska pitanja i obeštećenja za oduzeto zemljište za gradnju pruge Segedin – Kikinda – Temišvar, te nije htela da ulazi u nove svojinske i materijalne probleme.

Nakon 14 godina izgradnja pruge ponovo postaje aktuelna

Nakon dugih 14 godina, pitanje izgradnje pruge ponovo postaje aktuelno. Naime, 1871. Ugarska koncipira novu državnu politiku u pogledu železnica, pa se borba za izgradnju pruge Velika Kikinda – Veliki Bečkerek nastavila. Međutim, ni tada nije bilo uspeha u pregovorima sa državom, jer se javljaju različiti interesi oko trase kojim bi buduća pruga trebalo da prolazi.

U raspravu se uključuje i Svetozar Miletić, kao narodni tribun, te 12. marta 1872. godine ulaže interpelaciju ministru komunikacija Ugarske. U njoj traži odgovor na pitanje kojom će trasom ići pruga Velika Kikinda – Veliki Bečkerek – Pančevo. On se zalagao da trasa buduće pruge ne ide najbližom vazdušnom linijom preko Novog Sela, Topole, Torde i Mihajlova, nego iz ekonomskih razloga, trasom preko Bašaida i Melenaca, Novog Bečeja, Kumana i Elemira.

U svom obrazloženju detaljno je opisao ekonomske, trgovačke i demografske prednosti mesta za koje se zalagao.

Međutim, kada je nakon 11 godina pruga izgrađena, samo delimično je prihvaćeno razložno obrazloženje Svetozara Miletića. Pruga je išla trasom: Velika Kikinda, Crna Bara, Karlovo, Beodra (Novo Milševo), Turski Bečej (Novi Bečej), Kumane, Melenci, Elemir, Veliki Bečkerek (Zrenjanin). Bašaid, za koji se zalagao Miletić, bio je zaobiđen.

Novoizgrađena pruga je građena kao vicinalna, za brzinu od 45 kilometara na čas. Zbog velikog prometa, početkom tridesetih godina dvadesetog veka pojačana je na brzinu od 6o kilometara na čas. Proglašena je glavnom prugom drugog reda.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.