PROZOR U PROŠLOST: Društvo za zaštitu životinja u Velikom Bečkereku

„Životinje u našem gradu izložene su nehumanim postupcima, pa čak i mučenju, od strane vlasnika i pojedinih građana“, pisale su novine „Torontal“ tridesetih godina prošlog veka.

Da bi ih zaštitili, predloženo je da se osnuje Društvo za zaštitu životinja u Velikom Bečkereku. Osnovni zadaci tog Društva bili su da štiti životinje od nehumanih postupaka i da obezbedi redovno i besplatno vakcinisanje i lečenje.

Društvo, koje je već početkom tridesetih godina veoma aktivno radilo, uzelo je pod svoju zaštitu sve domaće životinje i pse lutalice i mačke, koje su najčešće krivicom čoveka i postale lutalice. S obzirom na veliki broj životinja u gradu, posla je bilo mnogo, pošto se zlostavljanje, pa i mučenje, naročito konja, koji su vukli pretovarena kola, moglo videti na svakom koraku.

Svakodnevno su se ulicama grada mogla videti kola pretovarena različitom robom, drvima, džakovima, ugljem… Njih su vukli, često hromi, neuhranjeni konji, koje su vlasnici nemilosrdno udarali bičem, vikali na njih i psovali. Pored toga, česta jurnjava šinterskih radnika za psima lutalicama i mačkama, kao i loši higijenski uslovi na živinskim, ribljim i stočnim pijacama, pružali su tužnu sliku o nebrizi vlasnika tih životinja.

Društvo za zaštitu životinja se obratilo gradskoj policiji

Kako je znalo da samo ne može mnogo uraditi, Društvo za zaštitu životinja se za pomoć obratilo gradskoj policiji. U pismenom podnesku, koji su uputili nadležnima, članovi Društva su naveli niz nehumanih postupka prema životinjama. Zahtevali su da se gradski redari upoznaju sa odredbama Zakona o zaštiti životinja, kako bi mogli kažnjavati prekršioce.

Rezultati zajedničkog rada nisu izostali.

Već krajem tridesetih godina prošlog veka predstojnik gradske policije je izdao naređenje svim transportnim i drugim preduzećima koja koriste konjske zaprege, da se pod pretnjom najstrože kazne, pa čak i zatvaranjem preduzeća, zabranjuje preterano opterećenje zaprežnih kola, kako bi se zaštitili upregnuti konji.

I na stočnim pijacama se osetio rad i delovanje Društva. Bilo je zabranjeno da se riba nosi nanizana na kanap, kao što se do tada radilo. Umesto toga, prema novim propisima, morala se nositi u korpama ili sličnim posudama. Živina, koja se do tada prodavala na prljavoj i hladnoj zemlji, morala se stavljati na slamu ili daske.

Pored toga što je Društvo ozbiljno radilo na trajnoj zaštiti životinja, bili su česti i apeli pojedinih članova upućeni ratarima, prevoznicima, fijakeristima i stočarima. Na njih je apelovano da, naročito preko leta, kada su bile velike žege, redovno napajaju stoku, kako životinje ne bi trpele žeđ.

Međutim, svoj najveći uspeh Društvo za zaštitu životinja u Velikom Bečkereku, postiglo je održavanjem stalne veterinarske ambulante na Karađorđevom trgu. U njoj je veterinar besplatno radio na lečenju sitnih životinja, odnosno vakcinaciji. Pri lečenju ostalih životinja naplaćivao je samo vakcinu, lekove i zavojni materijal. Ostale troškove snosio je grad.

Popularnost i ugled Društva rastao je sa svakom njegovom akcijom i apelom. Zato se iz godine u godinu broj članova uvećavao. Tako je do početka četrdesetih godina prošlog veka dostigao brojku od preko 300 ljubitelja i zaštitara životinja.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš