Ognjen Kostić jedan od najboljih učesnika takmičenja u besedništvu

Na takmičenju u besedništvu, koje se održava pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekreterijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice AP Vojvodine, Ognjen Kostić je osvojio prvo mesto u kategoriji estetičkog senzibiliteta i treće mesto u kategoriji logičkog izražavanja i argumentacije.

Članovi žirija ove godine bili su profesorka dr Una Popović i dr Goran Rujević, sa Filozofskog fakulteta, i profesor dr Dragutin Avramović, sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

Prvu besedu Ognjen je napisao u trećem razredu gimnazije, u okviru izbornog predmeta – Religije i civilizacije, koji predaje profesorka Aleksandra Maksić.

– Želja mi je da se bavim advokaturom i svestan sam da je neophodno da znam da se izrazim. Besedništvo sam zavoleo jer mi pruža mogućnost da argumentovano iskažem svoje mišljenje. Pri tom vežbam svoju elokvenciju i javni nastup – kaže za portal zrenjaninski.com Ognjen Kostić.

PROČITAJTE JOŠ: Od ukupno 49 osnovnih škola, samo tri se prijavile za dobijanje besplatnih udžbenika

Za takmičenje se pripremao nešto više od mesec dana.

– To je proces koji obuhvata pisanje besede, konsultovanje sa mentorom i vežbanje nastupa. Za pisanje beseda nalazim inspiraciju u današnjem društvu. Tema svake godine je citat nekog filozofa, te pokušavam da taj citat tumačim u savremenom kontekstu. Na taj način dajem svoj komentar i kritiku društvenih anomalija – ističe Ognjen, koji nakon gimnazije planira da upiše Pravni fakultet u Novom Sadu. 

Zrenjaninska gimnazija učestvuje na takmičenju iz besedništva od samog početka i do sada su gimnazijalci ostvarili odlične rezultate.

– Negovanje lepe reči i misli je temeljni zadatak nastavnika danas. Naš jezik se simplifikuje, a lepota misaonog izraza zaboravlja. Naročito je važno da se retorske sposobnosti neguju, ali ne i zloupotrebe za demagogiju. Ponosna sam što je Ognjen uspeo da napiše odličan tekst, izgovori ga iz dubine duše sa puno intelektualne strasti. Posebno me raduje da su njegovi uzori Gandi, Martin Luter King i mnogi drugi borci za ljudska prava, što je prava retkost danas – kaže za portal zrenjaninski.com Aleksandra Maksić, profesorka filozofije u Zrenjaninskoj gimnaziji.

Ognjen je na takmičenju govorio besedu koja nosi naziv „Čovek nije ništa drugo, nego ono što sam od sebe čini“, čiji je i autor.

U nastavku pročitajte njegovu besedu:

„Svako od nas tokom čitavog života gradi jedan jedinstven projekat – a taj projekat smo mi sami. Sve što činimo i osećamo možemo postaviti kao računsku operaciju sabiranja. Kada sve saberemo dobijemo zbir koji predstavlja nas. Zamislimo kao da mesimo kolače. U skladu sa time koliko se budemo trudili oko tog testa, toliko će posle kolači biti ukusni. Ali ne zavisimo striktno samo mi od toga. Zavisi i čitavo društvo kom pripadamo. Ako biramo da budemo nepošteni, to znači da opravdamo nepoštenje drugog i to se širi putem društvenog lanca. Vodimo se mišlju, neću ja da reagujem na nepravdu, kad već niko drugi neće, to se mene ne tiče. Onda to puko razmišljanje vodi ka tome da svi želimo promenu, ali ne radimo ništa zarad nje.

PROČITAJTE JOŠ: Inicijativa da Slobodan Lala Berberski dobije ulicu ili pasaž u Zrenjaninu

U tom smislu, hajde da zamislimo život kao jednu pokretnu traku na kojoj obitavaju ljudi. Traka ima i svoje kontrolore, od kojih postoji jedan koji je na samom vrhu. Da li je on Bog ili neko drugi, dajem vam proizvoljnu mogućnost da zaključite. Svako ko se kreće po traci, bira brzinu kojom će ići.

Najpre, postoje oni koji puze. Oni ne žele mnogo da se naprežu, sarađuju sa niskim kontrolorima, misleći da oni diktiraju tempo trake, i njima je najvažnije da do kraja dođu nepovređeni. Oni se ne odupiru da ih na tom put i gaze, vređaju, ponižavaju, muče, jer oni to ne vide tako. Oni to vide kao jednu prirodu života u kojem se nešto mora uraditi da bi se što mirnije preživelo. Takav je bio Vidkun Kvisling, oličenje izdajstva, čovek koji je sklopio pakt sa Hitlerom, time prodavši sopstveni narod i zemlju. Istorija nas je tako učila da su do visokih državnih pozicija dolazili ljudi koji su bili spremni na faustovsku saradnju sa okupatorom, na kukavičko ponašanje, a pri tom svom sopstvenom narodu plasirali jednu bolesnu ideologiju.

Nakon njih dolaze oni koji se kreću normalnom brzinom. Oni ne gledaju mnogo ostale trake, rade svoj posao, kreću se u skladu sa tempom trake, tako prihvatajući sve izazove koje jedan život pruža. Njima je važno da vode normalan život, da ne moraju da pristaju na mizerne kompromise kako bi obezbedili sopstvenu egzistenciju i najvažnije im je da žive dostojanstveno.

Na kraju, dolaze oni romantičari, koji od samog početka misle da mogu da prevare traku, pa se kreću najbrže, misleći da će traka da se umori. Ali ih zbog njihovog nemirnog i buntovnog duha, usled povećane brzine, traka ubrzo baci u nepovrat. Ali ih istorija večno zapamti. U njima vidim revolucionare, borce za slobodu, sve one kojima je srce kucalo u ritmu „Marseljeze“, u ritmu slobodarskog marša, tako ne dajući da ovaj svet bude kontrolisan od strane zla.

Na kraju, nameće se zaključak da svaki čovek ima presudan uticaj na svoj život i oblikuje ga. Mi biramo ljude sa kojima ćemo se družiti, mi biramo posao kojim ćemo se baviti, mi biramo način na koji ćemo se kretati po traci. Naravno, nije uvek sve u životu hoćeš ili nećeš. Svako je pod određenim pritiskom kada donosi odluke. Ali budimo svesni da na osnovu onoga šta odlučujemo mi dajemo završni pečat našoj ličnosti.

Mogu sve da nam oduzmu, ali mogućnost izbora ne mogu. Neće nas niko pitati na kraju: da li te je neko terao na nešto? Da li si radio pod pritiskom? NE, gledaće samo konačne rezultate i posledice onoga što smo radili. Čime god da se bavimo, to nas obeležava do kraja života i time dokazujemo da je svaki čovek tvorac svoje sudbine, ali on time kroji sudbinu i čitavog svog društva.

Martin Luter King! Šta je njega nateralo da se bori za prava crnaca? Jan Palah! Momak od svega 20 godina se zbog sovjetskih tenkova spalio nasred Praga! Mahatma Gandi! Tihi, bosonogi čovek, koji je mirnim protestom porazio moćnu Britansku imperiju! Šta je njih povezivalo? Borba za slobodu! Borba za istinu! Borba za bolji i ispravniji svet!

Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

Tako je istorija u većem obimu ostavila ove pozitivne ličnosti koji nam služe kao nauk kako da gradimo sebe i kakav sistem vrednosti da usađujemo. Kada jednom legalizujemo nepravdu, nemojmo mnogo da se čudimo što je čitavo društvo postalo nepravedno, i nemojmo krivce da tražimo oko sebe jer si krivac ti, a krivac si i ti tamo, a krivac sam i ja zajedno sa vama!“