Održana tribina posvećena Međunarodnom danu sećanja na žrtve Holokausta
Kao i svake godine, u Zrenjaninskoj gimnaziji održana je tribina posvećena Međunarodnom danu sećanja na žrtve Holokausta i kulturi sećanja.
Podeli vest:
Naziv tribine ove godine je bio „Razotkrivanje staza hrabrosti kroz tamu istorije“, a organizovala ju je sekcija „Društvo u digitalnom obliku“, koju vodi profesorica sociologije Senka Jankov.
Na tribini su učestvovali učenici prvog, trećeg i četvrtog razreda: Isidora Vasić, Jovan Robal, Teodora Nenin, Nikoleta Mioković, Nemanja Radulj, Sofija Rajić, Adrijana Stojanović, Tamara Maričić i Nađa Kikinđanin, kao i profesor filozofije Edi Daruši.
Ove godine osnovna tema tribine bilo je promišljanje šta je čovek, kada se svede na resurs ogoljenog kapitalističkog sistema koji zloupotrebljava dostignuća industrijske revolucije pod plaštom rasističkih ideja.
Nemanja Radulj je u svom eseju postavio pitanje šta je čovek i kako biti čovek u strašnom vremenu, koliko čovek može nisko pasti, izgubiti svoju ljudskost, a koliko se uzdignuti iznad užasa i biti pobednik a ne žrtva.
Adrijana Stojanović se, govoreći o važnosti kulture sećanja, osvrnula na značaj pričanja ovakvih priča jer nas one inspirišu da se borimo protiv predrasuda i mržnje, stvarajući svet tolerancije, razumevanja i prihvatanja svih razlika.
PROČITAJTE JOŠ: Srpski film „Lazarev put“ ušao u zvaničnu selekciju festivala u Montrealu
Teodora Nenin se u svom delu koji se bavi kapitalizmom Holokausta fokusirala na svu bezumnost i hladnokrvnu sistematsku organizaciju nacističke države koja je sva svoja sredstva angažovala sa jednim jedinim, monstruoznim ciljem – eliminisati jednu društvenu grupu sa lica zemlje.
Isidora Vasić je predstavila nastanak rasnih zakona koji su poslužili kao pravno pokriće progona Jevreja i svih drugih nepodobnih, da se nikad ne bi zaboravilo kako su mučenja, ponižavanja, proterivanja i eliminacija bili po zakonu.
Nađa Kikinđanin je predstavila sudbinu svih onih kojima su rasni zakoni presudili. Logori kao najcrnja, najstrašnija mrlja na duši čovečanstva, njihov broj i svrha nas obavezuju da nikada ne zaboravimo nijednu žrtvu i nijedno ime.
Nikoleta Mioković i Tamara Maričić predstavile su knjigu Davida Albaharija „Gec i Majer“, ne samo kao podsećanje na istoriju logora Sajmište, već i na zastrašujuću ideju odsustva lične odgovornosti kroz stavove „da smo samo radili svoj posao“. One smatraju da bi ovakvo delo moralo biti obavezno školsko štivo.
Jovan Robal je učesnicima tribine predstavio događaje koji su prethodili i označili početak Holokausta u Banatu, ulazak nacista u Zrenjanin, prve progone jevrejskih komšija, prve žrtve čišćenja stanovništva i događaje koji su doveli do deportacije 18. avgusta 1941. godine.
Sofija Rajić je celokupnoj tribini dala lični ton predstavljajući neverovatnu životnu priču nedavno preminulog dr Teodora Kovača, koji je preživeo Holokaust i dao nemerljiv doprinos razumevanju ove teme među učenicima i koji je bio i gost Zrenjaninske gimnazije pre nekoliko godina.
Profesor Edi Daruši zaokružio je ovu tribinu predstavljajući reprezentativno delo Hane Arent „Izvori totalitarizma“, podsećajući da totalitarni režimi 20. veka, u svojoj nameri potpune dominacije nad čovekom, zapravo ogoljuju unutrašnje mehanizme logike kapitala a koncentracioni logori su primeri principa ekonomske efikasnosti. Borba i konstantan otpor logici nadzornog kapitalizma je upravo prihvatanje i insistiranje na ličnoj odgovornosti.
Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Gosti tribine i ove godine su bili predstavnici Jevrejske opštine iz Zrenjanina.
– Najviše što možemo da učinimo za naše učenike je da ih, uz obilje informacija, oslobodimo stega linearnog razmišljanja i zaista oslušnemo kako mlada osoba 21. veka razume, oseća i vrednuje ličnu ulogu i odgovornost u negovanju, prenošenju i širenju kulture sećanja – poručili su učesnici tribine.
Podeli vest:
